11. март 2015.

Друга књижевна радионица Споне у Куманову, у склопу четвртог циклуса обраде дела знаменитих српских аутора, била је посвећена универзалности увек актуелних порука и сатиричних опомена маестралних драма нашег највећег комедиографа Бранислава Нушића

Алкибијад Нуша, Бен Акиба - Бранислав Нушић, незамењив је књижевни гениј, истакла је на отварању радионице модератор Елизабета Краљевски. Уџбеници су пуни догодовштина из његове, како је рекла, невероватне биографије.

- Од робијаша до писара у Конзулату, од војника до оснивача позоришта у Скопљу,дипломате, од државног службеника до човека због чије је смрти фасада београдског Народног позоришта била увијена у црно платно, све је то Нушић. И ту се не завршавају све биографске пикантерије. Пошто нам је и овога пута пријатељи из Фото кино клуба Козјак из Куманова несебично отступили своје просторије за радионицу, чини ми се важним да подсетим на чињеницу да говоримо о писцу, али и пиониру прве српске фотографске историје, али и о фотографу који је још 1901 године учествовао са својим фотографијама на Првој изложби фотоаматера у Београду. Ово још једном указује на чињеницу да је Нушић један од оних ствараоца који спајају и делом доприносе синкретизму уметности уопште, рекла је Елизабета Краљевски.

Окосница теме радионице посвећена Браниславу Нушићу је једна од његових маестралних комедија „Госпођа министарка. Ради се о аутору који је иза себе оставио 25 ванвременских дела, а памтимо их највише по изванредно истанчаном смислу за хумор вешто утканом у сваку од њих.

- Његове ванвременске комедије измаме нам и данас осмех на лицу јер не чувају у себи ликове и теме скамењене на једном месту и везане искључиво за једно доба. Нушић кроз хумор, сатиру иронију и гротеску ваја лик свакога од нас, или барем скицу онога што из сваког човека изрони кад му власт падне шака, истакла је.

Кроз заједничку анализу приказаног филма „Госпођа министарка" са Миленом Дравић у главној улози екранизованог пројекта из 80-тих година прошлог века, у расправи указано да је та универзалност поруке, „увек савременог Нушића на нашим просторима", ненарушиво очита од Нушићевог времена до данашњег, које на свој начин, сведоци смо, опет наликује „том Нушићевском". И актуелност политичке ситуације у Македонији, како је примећено, опет „открива" много препознатљивих елемената из дела великог српског комедиографа.

Лазар Ђорђевић је рекао да књижевне радионице Споне у Куманову доносе културну свежину, а посебно изузетан избор теме „министри и министарке Бранислава Нушића", погађа актуелност и голица интересовање читалаца. Подсетио је на неке значајне периоде из Нушићеве биографије, посебно везане за Македонију и неизбрисив траг његовог деловања.

- Управо са пензионерима припремам аматерску представу „Сумњиво лице" и ова ми тема на радионици некако пада усред ангажмана који нас креативно испуњава и увек изнова нагони на ново ишчитавање и тумачење Нушића. Фасцинантна је посвећеност и дисципклина у раду сваког од ангажованих аматера пензинера у представи. Јеротија Пантића, на пример, игра глумац који има 82 године али са зачуђујућом виталношћу и креативношћу у приступу „улази у лик", рекао је Ђорђевић.

Говорећи о првом македонском преводу „Сунњивог лица", он је каже, открио обиље погрешних „слика". Зато је вели, добар део текста у припреми поменуте аматерске представе морао поново да приређује и прилагођава правилном тумачењу оригиналног дела Нушића.

О проблему правилног превода књижевних дела, између осталог и Нушићевих драма, (које су традиционално без паузе присутне на реперторима позоришта у Македонији, на пример „Госпођа министарка" је сада у жижи интересовања публике Македонског народног театра у Скопљу), посвећена је значајна пажња у расправи у којој су на радионици учествовали Дејан Краљевски, Александра Апостолова, Филип Илијевски, Мартин Давитковски, Александар Љуштина, Милена Илијевска, Сашо Паушевски, Александар Кипријановски...

„Видовитост Нушића", који је у својим делима изванредно сликовито дочаравао јунаке оног и види и нашег доба, како је приметила Александра Георгијевска, потврђена је кроз дела изванредно даровитог аутора који бриљантно осветљава „све наше „покондирене тикве", улизице, охоле „начелнике"... људске особине политичких продуката, од корумпираних до издуваних одпадника друптва, којих на овим просторима никада неће недостајати у свим друштвеним миљеима.

На опаску Љуштине да, на пример, Норвешка више нема подлоге за поглед и основе неговања политичке сатире, закључено је да на балканском простору „никада тај очишћени вакум неће постојати". „Сатира овде једноставно не може да изумре", како је закључено, независно колико од степена „културног напредовања" и сазревања друштва...

Милан Стаменковић је рекао да организовање књижевних радионица Споне, после Скопља сада и у Куманову, пружа добре могућности додатног културног приближавања значајних, често и потисних дела српских аутора и у овој средини. Одличан избор теме, обрадом комедија Нушића, поготову у садашњем тренутку, како је рекао, "уз пријатно вече",  освежава и изоштрава читалачки поглед на свакодневицу из свог угла. 

На радионици је било речи и о савременим тумачењима редитељских погледа, често и готово неприхватљивим извртањем аутентичног дела Нушића, осавремењених представа на задате актуелне теме наше свакодневице.