-Милутин Станчић, рођен 1980. године у Скопљу. Дипломирао је македонску и јужнословенску књижевност и српски језик на Универзитету Св. Кирил и Методиј нa Филолошком факултету Блаже Конески. Један је од оснивача Културно-информативног центра – „Спона“. У оквиру ове организације уређује информативни портал истог назива али и часопис „Слово“. Креирао је и модерирао серију књижевних радионица које су се одвијале у програмским активностима уз обраду знаменитих српских писаца са студентима књижевности у Скопљу, као и обраду дјела македонских аутора превођених на српски. Уприличио је бројне трибине, пјесничке сусрете, изложбе, дјечије радионице, часове српског језика унутар своје организације. Био је дописник из Македоније за компанију Новости. Новинар је у Македонској радио телевизији при редакцији на српском. Објављивао је текстове о знаменитостима и културној баштини Срба у листовима Национална ревија, Геополитика, Политика.... Активно учествује у раду и организацији и имплементацији помоћи социјално угроженим породицама при организацији Срби за Србе на територији Македоније. Свој ангажман је имао у издавачким кућама Магор и Матица Македонска. У два мандата био је директор Управе за развој и унапређење образовања припадника заједница у Македонији у оквиру Министарства просвете и Министарства за политички систем. Наравно, ту је и низ других Милутинових активности за које би ми био потребан бољи капацитет плућа да их све набројим, истакао је Синановић.
Непосредни повод овог разговора јесу Записи из Македоније, некако је утисак да су култура и положај нашег народа, који свуда има своје сваковрсне изазове, кад је Македонија у питању на маргини, те је било речи и о положају и стању српске заједнице у Македонији.
Синановић је истакао да се у записима, пише о значајним местима наше културе и историје на македонском тлу, па је за сусрет изабран део овог визуелног сегмента остатке тврђаве, спомен костурнице, Зебрњак код Куманова, "то је ово што ми видимо на постеру за наше вече. Кажем остаци и то дјелује помало симболички зато што је у великој мјери аналогна са судбином српског народа на простору Македоније".
То није једина костурница, она је свједочанство о великом националном удесу и подаци кажу да је од 70 до 100 000 српских војника страдало на тлу данашње Македоније, речено је између осталог на самој промоцији.
Мени су, међу толиким Вашим записима нарочито били интересантни они о Дримколском крају, ту је била и некаква полемика о језику који се говори у тим крајевима, ви чак наводите хаџи Јована Васиљевића који је писао како су кнезу Михаилу Обреновићу доводили децу из ових крајева да би их чуо како изворно говоре, додао је модератор.
Нажалост, ту готово да и нема више припадника српског народа, ви имате један фрагмент о брисању трагова, то је велика тема у Македонији, не само на примјеру Лабуништа која наводите. Има један занимљив топоним који се зове Подгорац, дакле коријен, тј. ова мотивна ријеч је, уз дијалекатске разлике наравно, готова иста као са називом нашег главног града? Ја сам мало истраживао па се испоставило да постоји још неколико насеља сличног имена рецимо на територији данашње Србије. А он је повезан са са судбином Анђелка Крстића који је тамо отворио једну српску школу. Човјек је био вишеструко занимљива личност, учитељ и писац, пријатељ Боре Станковића који га је изузетно цијенио, можда чак и нека врста Вашег претходника. Он наравно није једина интересантна личност у вашим записима, рецимо мени се нарочито допао легат Стевана Симића у Кратову, а он је готово заборављен кад су наша историја и традиција у питању, па Ви насловном синтагмом о незаборављеним дјелима његовим указујете на ту околност
У путописима како је истакнуто, један од најдражих и најемотивнијих јесте коментар о одласку на Кајмакчалан. Он почиње доста строго, оцјеном да смо ми генерација која је упропастила толико тога, и заиста ако узмемо у обзир колосалне размјере насљеђа наших предака готово је немогуће вратити дуг у односу на њихову жртву и њене домете. Ипак, ваш културни центар се у великој мјери стара кад је у питању одговорни однос према нашој прошлости.
Прије неколико година, у књижари Геца Кон у Београду, на промоцији ове књиге наш пријатељ Мухарем Баздуљ је цитирао Денија де Ружмона у смислу да ако постоји доказ нечег путем материјалног учинка да је мирење с губитком насљеђа на простору Македоније готово равно потенцијалном губитку насљеђа на Космету. Ту је наравно и прилично осјетљива тема црквеног питања; како данас мојој генерацији, и генерацијама млађим од моје, у савременом политичком тренутку објаснити значај борбе за идентитет, истакнуто је једно гледиште, и дилема на вечери.
Неко је помињао авијатичарске записе Милоша Црњанског који је писао о Скопљу одушевљен љепотама Македоније, Ви се открили једну архивску фотографију из 1942. године и времена окупације на којој се, код некадашње жељезничке станице у Скопљу, виде остаци једног древног храма. Такође свједочанство о српској средњовјековној држави на тлу данашње Македоније...
