Није се чувени Владислав Петковић Дис, који је ове речи изговорио у Паризу где се опорављао после повлачења преко Албаније, вратио у отаџбину. Погинуо је пловећи бродом ка сународницима на Крфу, који је торпедовала немачка подморница. Тог војника, који је Диса сахранио близу Плаве гробнице, данас, слави Оливије Геро, амбасадор Француске у лажној држави Косово.

Он је поносно саопштио да је тражио да се помери спомен-плоча српским херојима страдалим од 1912. до 1918. године на православном војном гробљу у Приштини, а на њено место стави нова која ће да чува сећање на француске војнике страдале на КиМ. Уз то, учи нас о помирењу, па каже да треба да се сећамо и немачких војника.

Могу режисери преправљања историје да се труде да објасне, али, уз све напоре, оправдања за ову дрскост и бруку нема. Склонити нечији гроб, јер испод мермерне плоче су посмртни остаци, коси се са принципима цивилизације и са здравим разумом. Објаснити да нису дирали тела, већ само мало померили споменик је варварство. Подилазити косовским властима, којима у кадру смета плоча, а чији су багери раније преорали гробове осам француских војника у Косовској Митровици је срамота.

Не зна можда Геро ко је Дис, али мора знати ко је Пол Дешанел, председник француског парламента 1918, када је Србија са Француском ослобађала свет и мора се сећати његових речи:

- Поносни смо што смо били поред тих хероја. Ниједног часа нису поклекли. Србија је слободна! Француска их братски поздравља, и кличе, у њиховом животу који се поново рађа, бесмртној слави!

Снежана Ровчанин Томковић 
Новости