31. децембар 2015.
Вече поезије аутора Снежане Алексић Станојловић из Новог Сада уприличено је у Концертној сали Државне музичке школе „Тодор Скаловски – Тетоец" у Тетову у уторак 29. децембра.
Присутне је најпре поздравила Соња Андонов испред Удружења Срба и Македонаца КУД Бранко Чајка из Тетова, исказавши велико задовољство што дочекује песникињу из Србије.
Милутин Станчић је укратко присутнима представио песникињу која ствара на српском и македонском језику. Он је указао и на заступљеност речи из рецензија које су некако објадињене као једна целина, па се тако речи Пере Зубца, Станиславе Бакић Јоканић или Вере Андон могу преписати и самој Снежани као да су њене личне доживљене и проживљене.
- Снежана Алексић Станојловић, спаја хоризонте, подручја и поднебља која су прилично удаљена, приближава заласке сунца, и очараност месеца. Тамо и овде постаје једно те исто, а свој талант није закопала у земљу, рекао је између осталог Станчић.
Снежана је веома емотивно и са пуно надахнућа говорила веома пажљивој тетовској публици. Како о својој књизи, тако и о искуствима на својим песничким сусретима. Јер, она је своје речи након 30 година послала у свет.
Прочитана је у уводном делу песма: Ода за Орфеја, затим Везилото, након чега се мало више причало о сремен концу и обичајима, при чему се и део публике укључио у дискусију.
До последњег коњаника апокалипсе, изазвала је нешто јачи аплауз, уз нескривене емоције у публици.
Затим песма: Косач, Мислам нешто така, Во љубов да ми допатуваш, Тражење, Галоп, Не се давај душо, само је део песама са којима се представила песникиња из Новог сада.
Након организованог књижевног премрежја Удружење Срба и Македонаца КУД „Бранко Чајка" и Културно информативни центар Срба у Македонији „СПОНА", Снежана је уз потписе делила књиге публици.