Велики јубилеј Археолошког музеја у Скопљу, прослављен је 1. априла под називом - „100 година Археолошког музеја“. Реч је, заправо, о стогодишњици оснивања Музеја Јужне Србије, као прве званичне музеолошке институције у ондашњем Скопљу. Проистекао је из прегалаштва и рада чувеног професора и декана Фиозофског факултета у Скопљу – Радослава Грујића. 
Археолошки музеј Македоније је основан 1924. године. Читаоцима „Слова“, предочавамо основне историјске чињенице. Које су то идеје водиље биле у видокругу великана ондашњег Скопља, интелектуалне елите тада називане Јужне Србије, али и читаве Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, да се из скута тек насталог филозофског факултета у Скопљу и његове археолошке поставке, изнедри једини прави музејски стогодишњак у Скопљу (1924 - 2024). Под ингеренцијама Музеја Јужне Србије, 1927. године, било је и чувено археолошко истраживање остатака манастира Св. Архангела код Призрена и гроба српског цара Стефана Душана.

Историјско – археолошка збирка Филозофског факултета у Скопљу (1920 – 1924)

Са научним испитивањем Јужне Србије, тесно је везано и питање оснивања музеја у Скопљу. Оснивање музеја везује се за Филозофски факултет одмах при његовом оснивању. У првом предлогу Уредбе за Филозофски факултет у Скопљу, који је поднео тадашњи ректор Јован Цвијић, 12. јануара 1920. у члану 9, дефинише се да се „уз филозофски факултет у Скопљу оснива Етнографски музеј“. Овај Цвијићев предлог није усвојен због недовољно финансијских средстава, те није ни унет у званичну верзију Уредбе од 7. фебруара 1920. године. Као и у случају научног друштва, тако и у случају музеја, скопски Филозофски факултет никада није одустао од оснивања, стално тражећи од Министарства просвете довољно велики буџет, који би омогућио стално прикупљање и чување музејских експоната. И пре оснивања Факултета, у Скопљу је постојала једна мала збирка историјско – музејских старина. Била је поверена на чување Милану Боројевићу, наставнику Учитељске школе, који ју је предао новооснованом Факултету, по наредби Министарства просвете од 23. септембра 1920. године. Овом одлуком Филозофски факултет у Скопљу је добио своју историјско – археолошку збирку, која се сматра претечом Музеја Јужне Србије. 

Оснивање Музеја Јужне Србије 1924. године

Како је оснивању Филозофског факултета y Скопљу претходила иницијатива тадашњег ректора београдског Универзитета, Јована Цвијића, тако je и оснивање Музеја Јужне Србије резултат личне иницијативе и настојања професора и декана скопског Факултета, једног од оснивача и дугогодишњег председника „Скопског научног друштва“, Радослава Грујића (1878-1955).

Одмах по доласку y Скопље 1920. године, као један од првих професора онда основаног Филозофског факултета, Радослав Грујић je преузео научна путовања по целој територији онда тек (поново)ослобођене Јужне Србије. Из тог разлога, Филозофски факултет је овластио професора Грујића да организује историјско – археолошки музеј, а из буџета Факултета за 1921/22, издвојено је 10.000 динара за ту намену. Истраживајући по разним местима и пределима, Грујић је забележио огромно богатство историјских објеката из разних епоха, који су убрзано нестајали под многим неповољним утицајима нове материјалне културе. На све стране широм ове колевке и језгра српске средњевековне државе и културе, гледао je како српски, али и други, старији антички, грчки, римски, византијски и млађи, османски историјски и уметнички споменици пропадају, колико од дуготрајног зуба времена, толико и од људског неразумевања њихове вредности.

И, већ y лето 1921, y Скопље су почели да пристижу многи камени и други културни споменици са свих страна тадашње Јужне Србије (простор ослобођен 1912). Нарочито значајно било је сакупљање две стотине камених предмета класичне и средњовековне културе, који су пренети, а који су чинили основу лапидаријума Историјско – археолошког музеја у Скопљу, касније формираног у обновљеном Куршумли хану, на иницијативу Скопског научног друштва. 
Свој први дом Музеј је имао на Филозофском факултету: лапидаријум y дворишту и сутерену факултетске зграде док су остали ситнији и од веће историјско – уметничке вредности објекти били смештени на Историјском семинару факултета. Најпре као приватна збирка, ова колекција епиграфских споменика чинила је темељ каснијег државног музеја y Скопљу. Неуморног y сакупљању српских и осталих старина на Југу, Грујића je пут при оваквом научно – музејском раду одвео касније чак и y Софију, да би одатле од оних многих, за време Великог рата, отетих народних старина из Јужне Србије, вратио бар неколико које су тамо откривене. Тада је из Софије враћена и надгробна плоча мајке цара Душана, Теодоре, која ce раније налазила у цркви Светог Димитрија y Скопљу, и чији је целокупан натпис Р. Грујић одгонетнуо и објавио у Гласнику СНД. 

Основана приватном иницијативом још 1921. године, за ову споменичку збирку, о којој се првих неколико година махом о личном трошку старао сам оснивач проф. Грујић, у буџету нису била предвиђена значајнија издвајања за њено одржавање.
Музеј, y прво време према своме основном одељењу зван „Историјско – археолошки музеј y Скопљу“, најзад je 1. априла 1924 основан и званично установљен, увођењем y државни буџет за 1924/25. под именом „Музеј Јужне Србије“. За првог председника, очекивано, изабран је проф. Радослав Грујић, који је на том месту остао све до октобра 1937. године. Након одласка проф. Грујића, наследио га је проф. географије и етнологије на факултету, Војислав Радовановић, такође један од оснивача Музеја. Од тада ce Музеј y Скопљу, захваљујући широком научно – музејском интересу његових оснивача, a касније и ангажовањем других стручних музејских сарадника, брзо развио y културну установу од регионалног и националног значаја, чији je основни задатак био „да што верније и што потпуније представи целокупну природу и културу Јужне Србије“.

Према документацији Археолошког музеја, прикупљање споменика  интензивирано је у периоду 1926 – 1934. године, у време када су др Р. Грујић, др. Никола Вулић, др Миодраг Кокић и др Миодраг Грбић вршили рекогносцирање територије тадашње Јужне Србије и сви случајни налази, укључујући оне из најудаљенијих села, као и налази археолошких истраживања, прикупљани и документовани у Куршумли хану били су доступни заинтересованим истраживачима и посетиоцима. 

Круна тих истраживања јесу проналасци великих археолошких локалитета као што су Требениште код Охрида (и чувена златна маска), остаци старих римских градова Scupi код Скопља и Stobi код Велеса, али је свакако најзначајније откриће гробног места првог српског цара – Стефана Душана Немањића, које је 1927. године открио професор Р. Грујић приликом ископавања манастира Св. Арханђела код Призрена. Музеј је након свог формалног оснивања 1924, захваљујући повољним материјалним и научно – техничким условима, покренуо формирање нових специјализованих одељења.

Музејска одељења

Историјско – археолошко одељење, као темељно и најстарије, формирано је 1921. године од стране оснивача музеја, захваљујући личном залагању и теренским радом професора Р. Грујића са својим лапидаријумом античких, средњевековних и нововековних споменика. Најпре у самом објекту Учитељске школе на ободу Градског парка, а од 1922. године и у сопственом објекту Филозофског факултета. На једној од седница факултета, 22. јануара 1923. године, поднет је извештај о поклону Њ. В. краља Александра Етнографском музеју факултета. Од те године Историјско – археолошки музеј почео је са систематским сакупљањем споменичких експоната. Управа Музеја имала је проблема са адекватним смештајем експоната, због чега је његов председник Р. Грујић затражио од Министарства просвете пространију зграду за Музеј, као и неку трошну кућу за одсек лапидаријума, али и бесплатне саобраћајне услуге за њихово довожење у Скопље. Након 1926. године одељење је коначно било смештено у простору адаптираног Куршумли хана у коме се и данас налази. 

У Историјско – археолошком одељењу Музеја Јужне Србије радили су препаратор, практикант, служитељ и хонорарни кустос који је истовремено био и његов управник. Од 1924. године у Музеју су били ангажовани по један фотограф и рестауратор. Музеј је поседовао стручну библиотеку, а велики део буџета трошен је за истраживачка путовања, транспорт експоната по Јужној Србији, ископавања, куповину археолошких објеката, нумизматичких збирки и старих рукописа. Осим тога Музеј је обављао и фотографисање, снимање у гипсу и израду модела од дрвета и камена разних старих споменика наше прошлости, као и конзервирање и заштиту угрожених споменика, пре свих, српских средњовековних црквених задужбина.

Етнографско – антропогеографско одељење основано је 1925. године, будући да је музејски буџет омогућио набавку појединих важних етнолошких предмета. Поред експоната сабраних на теренским истраживањима – збирки народних ношњи, накита и оружја, Етнографско одељење било је обогаћено акварелима сеоске ношње и моделима (макетама) старих кућа, које је изградио уметник Петар Бибић (1893-1971).

Најистакнутије макете биле су кућа – чардаклија из Скопске Црне Горе и манастир Светог Пантелејмона у селу Нерези близу Скопља. Од 1926. године др. Војислав Радовановић, пензионисани ванредни професор загребачког Универзитета, био је постављен за кустоса Етнографско – антропогеографског одељења при Музеју, са задатком да помогне у сакупљању, сређивању и проучавању етнолошких предмета. Музеј Јужне Србије је такође поседовао и галерију фресака и других слика, нумизматичку збирку и друге вредне предмете. Касније је премештен у модерну зграду Трговинско - индустријске коморе, на централном тргу Краља Петра, на последња два спрата.

Зоолошко одељење Музеја Јужне Србије у Скопљу је формирано новембра 1926. године, доношењем закона (Зоолошки музеј у Скопљу, ”Јужни Преглед” 1, 1928, 222). Оснивањем је руководила трочлана комисија, коју је предводио др Станко Караман. У оквиру тога постојали су Зоолошка башта са павиљоном Зоолошког музеја. Своје прве посетиоце музеј је примио 1927. године. Зоолошки музеј је у периоду од 1927 – 1938. био привремено смештен у тадашњем Просветном дому, у коме је имао на располагању две просторије. Визија Станка Карамана била је јасна. То је требало да буде институција у којој ће се одвијати, организовано и систематски, колекционарска, издавачка и изложбена делатност, при чему ће ова последња бити директно у функцији подизања образовања.
Музеј је такође имао обавезу да школе по Јужној Србији снабдева зоолошким материјалом, иако је при буџетирању био именован као „Археолошко – историјско – јестаственички музеј“, због чега је издражаван искључиво од дотација Општине града Скопља и добровољних прилога појединаца. Др Караман је заслужан и за покретање музејског часописа „Analles“ 1939. године. Данашњи наследници овог одељења јесу Природнонаучни музеј Северне Македоније и Зоолошки врт у Скопљу.

Већ следеће, 1927. године, формирано је и Географско – петрографско одељење, чиме ће Музеј Јужне Србије у потпуности заокружити своју организациону целину, задржавши је таквом све до свог укидања, априла 1941. године. Након формирања свих својих одељења, Музеј Јужне Србије је покренуо и своје музејске научне публикације. Тако су, најпре, 1934. године покренута „Посебна издања”, 1937. године „Годишњак Музеја Јужне Србије”, а Зоолошко одељење и свој стручни часопис „Analles“ 1939. године, који је до почетка рата изашао у седам бројева. Један од семинара о раду Етнографског музеја у Скопљу – Музеја Јужне Србије, био је објављен 1928. године у „Народнописном веснику Чехослованском“ из Прага.
 

Милош Стојковић - текст је објављен у гласнику СЛОВО септембра 2024.

Извори:
1) Стојковић. Милош. Век од оснивања Филозофског факултета у Скопљу (1920 – 2020): оснивање и почеци. Јубилеј прве високошколске установе Јужне Србије. Српски културно – информативни центар СПОНА, Скопље 2023, 62 – 68.