24. фебруар 2011.

На Скопској Црној гори међу православним бисерима – Црква Светог Ваведења

 У селу Кучевишту на падинама живописне Скопске Црне горе, десетак километра северно од главног града Македоније Скопља, међу многим православним бисерима је и светиња из 1327. године, Ваведење Пресвете Богородице, изнад које је 1501. подигнута и „тајна“ богомоља - посвећена Светом Николи.

„Црква у цркви“ је (само) један од бројних православних бисера на „малој Светој гори“ како су још некада називали Скопску Црну гору, окићену многим манастирима, црквама, капелама, негдашњим пећинским монашким испосницама...

Древна светиња - Ваведење Пресвете Богородице, односно Св. Спаса, у Кучевишту, како је остало записано у староставним папирима, тврди садашњи настојник храма, Трајко Каровчевић, у тешким данима под отоманским јармом, 1501. године „добила“ је и скривену капелу посвећену – Св. Николи.

– Капела је практично дозидана изнад цркве, са тајним, унутрашњим, сада видљивим и још увек у функцији прилазним степеницама. Предања, али и неки записи говоре да су богослужења одржавана у тој капелици, чак и у најцрње време док су овуда харале Османлије. У то време известан период они су били запосели основни храм, - каже Каровчевић.

Он је последњи из фамилије који се стара о храму. О светињи су се бринули и његови преци.

Уз саму светињу су му и кућа и имање. У селу веле, да је он и клисар, и настојник, и неимар, када затреба и чтец, домаћин и градинар... докле га је здравље држало, унео је себе у учествовао у градњи ограде, новог звоника, чесме, терпезарије...

Својим познавањем историјата ове, али и многих других цркава на Скопској Црној гори, овај мудри сељак, иако сада нарушеног здравља, може да зачуди и многе, који сврате у ове „заборављене“ крајеве.

Каровчевић нерадо са сетом као исповест оцењује да су „тешке практично, незалечиве ’ожиљке’ на цркви оставили људи, других, али и наше вере, у разним временима и под чудним околностима и „оправдањима“.

Сељани подсећају да су рестаураторски и конзерваторски радови и интервенције на храму извођени 1956. и 1957. године. Касније су извођене и неке „дораде“, наметнутих стручњака, а црква је 1984. године, поново страдала, у ко зна којем по реду – великом пожару. Тада је у ватреној стихији, поред припрате изгорела и врло богата архива, матичне књиге од драгоцене вредности за православни живаљ ових крајева Македоније. Тада су заувек изгубљени значајани документи и трагови српских корена на овим просторима.

У кучевишкој светињи су, поред тако великих оштећења, ипак, релативно добро очуване импресивне фрескоживописане композиције старих богоугодника из времена подизања храма – „Прање ногу“, „Оплакивање Христа“, „Богородица са Христом“... Иконостас и певница у храму, међутим, потичу с почетка 19. века...

Храм је дуго био без свештеника. У јеку црквених превирања због вишедеценијског раскола у Македонији у кучевишку цркву је постављен свештеник канонски непризнате МПЦ. Но, богослужења су „наменска“. Од „значајнијих“ празника, пробраних, до задовољења форме. Таква невесела свакодневица је запала и мештане на Скопској Црној гори, попут многих средина у Македонији погођених последицама раскола који траје од раних шездесетих.

Болна је чињеница да драгоцено богатство средњовековне баштине Срба бројних ктитора на овим просторима временом се потискује, многе светиње без праве заштите и литургијског живота чаме у забораву „савремених приоритета“ у новим околностима и са новим „газдама“. Жалосна су сведочанства локалних сељана у многим срединама Македоније, попут ових на Скопској Црној гори, да ни сами не знају „да сложе“ две-три реченице о светињама које су им пред прагом. О некој високој историји и знању и да не говоримо...

СВЕТЕ ЗАДУЖБИНЕ У ЗАПЕЋКУ

Црква - Ваведење Пресвете Богородице у Кучевишту је – „крстообразне основе, с једним кубетом, можда из времена Светог краља Милутина, или Стефана Дечанског, ако не и раније“, остало је записано. Обновио ју је краљ Стефан Дечански. Како се може видети у његовој хрисовуљи, цркву је даривао манастиру Светог Архангела код Призрена. Цар Душан је потврдио даровницу. Ктитори су били жупан Радослав и његова жена Владислава.

На Скопској Црној гори, северозападно од села Кучевишта, налази се и манстир Св. Архангела Гаврила. Претпоставља се да је саграђен у другој половини 14. века. У оближњем селу Горњани, изнад Бањана је манастир Св. Никита, задужбина Светог краља Милутина из 1307–1308. године, подигнутог на темељима старије цркве. Краљ Милутин је манастиру даривао и цркве Свете Богородице, Св. Јована Крститеља и Светог Николе. У манастирским натписима се спомињу двојица дечанаца Мојсеј и Макарије. У селу Љубанци, пак, на темељима старе цркве, у 16. веку је подигнута светиња посвећена Св. Николи. У селима Бањани и Чардак, такође, на падинама Скопске Црне горе, древни манастири су посвећени – Св. Илији...