24. октобар 2010.

На обележавању 98. годишњице славне Кумановске битке историјским часом испред остатака споме костурнице погинулим војницима на брду Зебрњак, угледни српски историчар др Славенко Терзић је подсетио на покушаје ревизије балканске историје, одговором ауторима теза из Европе да би требало да се ослободимо прошлости и вишка историје и да је Србија 1912. наводно, водила освајачки рат.

- Сведоци смо ревизије балканске историје када се покушава да се време отоманске инперије представи као време хармоничног мултикултурног и мултиетничког друштва. Турска освајања у 14. и 15. веку су за више векова насилно прекинула културне економске друштвене и све друге везе и утицаје овог дела Европе са другим деловима континента. Управо из угла европских вредности српски ослободилачки покрет и покрет осталих балканских хришћанских народа имали су велику цивилизацијску мисију јер су својом борбом стварали предпоставке за реинтеграцију овог дела Европе са развијеним европским срединама.

Када нам данас неки из Европе држе лекције о томе како да се ослободимо прошлости и како да се ослободимо вишка историје, како је Србија наводно, 1912. године водила освајачки рат, можемо поставити питање. Зашто се цела средња Европа на челу са аустриским царем, римским Папом и пољским краљем, крајем 17. века дигла да одбрани Беч и протера Турке из Европе, и зашто је генерал Пиколомини 1689.године продирао до Скопља и Призрена? Кумановска битка и Први балкански рат били су финале управо те борбе коју је Европа започела и водила од краја 17. века.

Србија је 1912. ушла у Први балкански рат са циљем да ослободи српски народ у старој Србији и Македонији од турске власти, заједно са својим балканским савезницима и истовремено, помогне ослобођење и осталих балканских хришћана. Она се враћала старим средиштима српског државног и духовног живота. Српска војска није 1912. године долазила на пусту ледину, ни на туђу земљу. Овдашњи српски народ се вековима окупљао око својих цркава и манастира. Већ током 60-тих и 70-тих година 19. века, у старој Србији и Македонији је било 70 мушких и 7 женских српских школа и једна богословија у Призрену. Поред осталих места српске школе су радиле у Кичеву, Скопљу, Гостивару Дебру Лазаропољу, Тетову и околини, Кочанима, Злетову, у селима велешке, охридске и скопске и других нахија. Број основних школа се увећавао крајем 19. и почетком 20. века. Године 1887. отворен је Конзулат Србије у Скопљу, 1889. у Битољу. У Скопљу је радила српска гимназија, мушка и женска учитељска школа, женска радничка школа, музичка школа, српска штампарија Вардар која је штампала лист Вардар, радили су српски новчани заводи. У Скопљу је 1908. године основана Српска демократска лига, а фебруара 1909. у њему је одржана народна Скупштина Срба у Турској која је донела Устав српске народне организације у османлиској царевини.

Срби су почетком 20. века имали на простору данашње Македоније и два епископа, скопског и велешко-дебарског. Свест о историској мисији ослобођења својих сународника у старој Србији и Македонији, свест о враћању старим државним и духовним темељима прожимала је све слојеве српског друштва почетком 20. века. Можда нигде та мисао није толико снажна и језгровито исказана као у беседи митрополита Србије, Димитрија, 18. октобра 1912. после молебсвија за срећу савезничког оружја у београдској Саборној цркви. -"Не идемо туђинима, него својој браћи идемо тамо где нам је колевка, где је непријатељ запретао огњиште наше. Идемо да на том загашеном огњишту поново наложимо огањ слободе. Идемо у свој дом у коме је се безбожник настанио, прегазивши реке мученичких крви жалосних предака. Идемо у своју цветну домовину коју је непријатељ претворио у земљу пустоша у земљу туге и плача, крви и ужаса. Идемо да од црног робља направимо витезове, да им вратимо понос Душанових јунака, да животворном водом сперемо с друмова мученичку крв наших предака. Идемо да понижене људе из страха подигнемо и да им вратимо човечанско достојанство-.

Др. Славенко Терзић на обележавању 98. годишњице Кумановске битке, 24. октобра 2010. на Зебрњаку