“Много тога је учињено, много инфраструктурних пројеката који су реализовани, и путна инфраструктура и овај диван трг у центру и будућа виница и дегустациони центар и Дом културе. Манастир Зочиште који је 2004. године страдао, данас је обновљен. Тринаест цркава које се захваљујући Заводу за заштиту споменика културе одржавају. Желим да захвалим свима који су се данас окупили, да видимо како се то Хоча развијала у протеклих двадесет година и шта је још неопходно да урадимо заједнички“, рекла је Парлић.
Истакла је и значај Летње школе архитектуре на коју је поносна и која се спроводи захваљујући Министарству културе и Канцеларије за Косово и Метохију на иницијативу Општине и удружења Бисер Метохије.
Наводи да је Летња школа архитектуре окупила младе и талентоване људе са Приштинског универзитета, чији је циљ био да се упознају са местом где се укрштају вера, традиција и култура.
“Верујем да су за ових десет дана колико су боравили, док су ходали улицама Хоче, да их је Хоча вратила у прошлост јер је једина задржала период минулих векова. Њихов задатак је не само да се упознају са културним наслеђем него да и заиста попишу у каквом су стању данас културно наслеђе, споменици културе Велике Хоче. Ми смо заједно са Владом Републике Србије, првенствено са Заводом за заштиту споменика културе могли да помогнемо и да учинимо нешто да сачувамо богато културно наслеђе српског народа које су наши вишевековни владари на овим просторима градили. Данас сам овде да их све поздравим у име Канцеларије за Косово и Метохију, Владе Републике Србије, директора Петра Петковића са вером и да ћемо наставити Летњу школу архитектуре не само у Хочи него у свим српским срединама. И у жељи и у нади да ће ово што су урадили за ових десет дана боравка овде, следеће године да ћемо да се окупимо и да дочекамо неки нови објекат који ће бити реконструисан”, нагласила је Парлић.
Милан Петровић, председник Удружења Бисер Метохије из Велике Хоче, казао је да су данас приказани акварели Грозди Митикиши из 2003. године, које је она направила у току свог боравка у Великој Хочи, на основу којих је удружење одредило фотографије на идентичним локацијама као пре 20 година.
"Завршили смо једну компарацију како је то било тада, како је сада, који су добри примери, шта је сачувано, шта нажалост није сачувано, али поносни смо и срећни што је преко 80 одсто тих старих објеката традиционалног народног градитељства сачувано, док је сакрална архитектура у потпуности обновљена. Посетиоци ове изложбе која се реализује у сарадњи са Привременим органом општине Ораховац и Канцеларије за КиМ у завичајном музеју у Великој Хочи моћи ће да се присете својих кућа, како је некада било, као и сви гости Велике Хоче ће имати ту прилику”, рекао је Петровић.
Изразио је наду да ће доћи и студенти са других универзитета, како домаћих тако и иностраних.
„Још један пројекат под покровитељством Министарства културе јесте Летња школа архитектуре у Великој Хочи где смо заједно у сарадњи са Факултетом техничких наука, одсек архитектуре из Косовске Митровице, били домаћини студентима, који су дошли овде и одрадили снимање. Упознали смо их са нашом богатом историјом у Великој Хочи, како сакралних објеката, тако и објеката традиционалног народног градитељства. Студенти су дали свој допринос очувању културног наслеђа, надамо се да ће у наредном периоду неке идеје конкретизовати и реализовати и да ће Велика Хоча бити још лепша и богатија. Надамо се да ће ово бити традиционална манифестација, да ће се сваког лета одржавати и доћи студенти са других универзитета, како домаћих тако и иностраних и да ћемо се у здрављу окупљати у нашој Великој Хочи”, нагласио је Петровић.
Студенткиња архитектуре Кристина Васић је оценила да је Велика Хоча је један од најочуванијих градова.
“Утисци које ћу из ове школе понети у мој родни Липљан су такви да не могу речима да се опишу. Ово је средина која враћа у прошлост, која враћа наше животе коренима. Велика Хоча је један од најочуванијих градова и људи се овде и труде да ту културу сачувају и одрже. Томе доприносе и ови пројекти, као и куће које су реконструисане и обновљене у духу традиције и прошлости”, рекла је Васић.