Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије поручио је данас у манастиру Светог Прохора Пчињског, поводом 950 година од оснивања тог манастира и 700 година од упокојења краља Милутина који га је обновио, да је молитва Христова његовом Оцу позив на јединство и то не на било какво јединство, не на јединство у идеологијама овога света, не на јединства која нас деле од других, него на јединство управо у Христу.

Током свете Литургије прочитан је одломак из Јеванђела по Јовану, а у последњој реченици је молитва Христова: Молим те, Оче, да сви једно буду. Патријарх каже да му је један човек рекао да је народ уморан од подела – на ми и они, на наше и њихово.

Обележавање славе

- Јединство разбијамо пре свега ми сами различитим фанатизмима, осуђивањем једни других, оговарањем, завишћу на успеху онога другога, делимо себе различитим врстама искључивост. Јединство се разбија осећањем некога да је бољи од других, да је позван да буде судија другоме, да види мане другога, да види грешке другога, а да не види себе, своју таму, мрак који носи у себи. Не види потребу за тим да пронађе Христа у себи, не види потребу за тим да се мења, да прашта и тражи опроштај, а то значи да расте у Христу и тако расте у сваком јединству са сваким који је његов ближњи, а позван је сваки да буде ближњи, јер други је оно како га ми дефинишемо, други је онакав каквог га ми видимо, други је непријатељ само ако смо га ми тако дефинисали, навео је Патријарх.

Патријар српски Порфирије

- Делимо се и онда када бирамо да будемо екстремно либерални, модерни, да нас похвали свет, да му се допаднемо, да нам аплаудира... Некада је било много више непријатеља Цркве Христове који су били отворени и транспарентни, знали смо ко је ко, није нас могла завести лажна, а наизглед истинита реч, а сада је много вукова у јагњећој кожи. Ми ћемо се молити и молимо се и за њих, да и вукови постану јагњад по свом расположењу, али ћемо знати да су вукови - вукови, и знаћемо где је наше срце и где је наш извор, знаћемо да је то Црква, каже патријарх Порфирије.

- Црква није институција, већ да је сабор. Сви су позвани да буду Црква, све институције, свака страна у нашем народу је позвана да буде једно у Христу, једно у Цркви, истакао је Патријарх и указао на то да, када се погледа свет који се хвали својим достигнућима, споља све је златни дворац, а изнутра у највећем броју појединаца руина, рушевине и гробови.

Свети Прохор Пчињски

- И зато реч Христова изречена да сви једно буду не значи укидање слобода, не значи да сви будемо копије једни других. Та реч значи слобода, али у Христу. Да сви једно будемо у вери, онда ћемо бити једно у себи, бићемо целовити, бићемо једно у својој породици. У јединству породице биће нам здраво и село и град и држава, каже Патријарх.

Мошти светог Прохора Пчињског

Подсећајући да је апостол Павле рекао да нема Грка и Јеврејина, Патријарх је појаснио да то значи да постајући једно нећемо се одвајати од других народа и истицати себе важнијим од других.

- Сваки народ јесте створен да буде Црква и сваки човек икона Божја и сваки је позван да буде наш брат. Знамо да смо православни Срби, али знамо и да многи људи припадајући другим народима, и православне вере и неправославне вере, овде у манастир када долазе скрушено наилазе пре свега на љубав монаха и монахиња који овде живе, али осећају и Божју љубав и од Њега добијају помоћ, закључио је патријарх Порфирије..

Александар Вучић: Без цркве не можемо сачувати нацију и државу

Председнику Србије Александру Вучићу данас је, на свечаности поводом значајног јубилеја Манастриа Прохор Пчињски - 950 година од оснивања, уручен Одрен Преподобног Прохора Пчињског. Вучићу је орден уручио епископ врањски Пахомије.

Орден Преподобног Прохора Пчињског Александру Вучићу

Вучић је захвалио на ордену који му је додељен у манастиру Прохор Пчињски, истичући да је грађанима Србије најбоље било када српска држава и црква заједно расту и поручујући да, иако не морају увек да буду у сагласју, без цркве нема очувања националног и државног ткива.

„Ја нисам неко ко иначе жуди за наградама, али ми много значи овај орден, јер ми се чини да када заједно расту српска држава и српска црква, тада је најбоље грађанима”, рекао је Вучић обраћајући се на свечаној академији којом се обележава 950 година манастира.

Вучић је додао да у савременој српској историји никада није толико урађено за храмове, цркву, манастире, за братства и сестринства у њима.

Обраћање Александра Вучића

Навео је да је свестан да то није довољно, али да зато сви морамо да радимо још више и да будемо успешнији.

„После Ордена Светог Саве, а једини сам српски председник који је тај Орден примио, и овај ми много значи, јер је онеко од вас приметио колико смо се трудили и борили за подршку и помоћ цркви, разумевајући да, иако не морамо увек да будемо у сагласју, без цркве нема народног јединства и да не можемо да очувамо национално и државни ткиво”, рекао је Вучић.

Онај ко то не разуме, а води државу, не заслужује да је води и не може да је води успешно, поручио је председник Вучић.

„Хвала вам на Ордену, ово је за мене сада обавеза више”, додао је Вучић, преноси Танјуг

Дивећи се Прохору Пчињском морамо се сетити светиња на Косову и Метохији

Дивећи се данас сјају обновљеног манастира Прохора Пчињског, не можемо да се не сетимо стотине других српских манастира и цркава широм старе Србије, у срцу ове земље - на Косову и Метохији, казао је данас академик Славенко Терзић.

Академик Славенко Терзић

Он је у беседи поводом обележавања 950 година од оснивања манастира Прохор Пчињски и 700 година од упокојења краља Милутина, који је обновио тај манастир у 14. веку, рекао да се морамо запитати какав је наш однос данас према старој Србији.

Терзић је додао да му се чини да цела стара Србија нама данас значи мање него што је то била за научнике, књижевнике, државнике и нашем народу у временима када смо били под туђом влашћу.

„Старосрпске и косовске теме, косовски завет, били су у средишту стваралаштва целокупне српске интелигенције 19. и 20. века”, казао је Терзић.

Истиче да је етничка структура старе Србије и наше јужне покрајине измењена систематским терором и злочинима под окриљем османских султана и наглашава да до 18. века нема Албанаца на КиМ у већим компактним целинама.

„Они се насељавају на ове просторе током 18. и 19 века највећим делом са севера Албаније и постају ударна десница Османског царства у продору на српске земље и даље према хришћанској Европи”, каже Терзић.

Истиче да су у заблуди идеолози „велике Албаније” ако мисле да ће чишћењем свих српских трагова на КиМ изградити срећан и спокојан живот свог народа и деце у будућности.„Скоро два века траје прогон Срба из своје постојбине. Косовска мисао је срж наше националне идеје”, поручује Терзић.

Каже и да су се на овом месту старе Србије, у манастиру, наши преци окупљали девети и по векова, да би славили светог Прохора Пчињског који је одувек у овим крајевима имао снажан култ.

Појашњава да су на празник Прохора Пчињског све радње у Врању биле затворене, а да када је Врање пало под турску власт ретко ко је из хришћанског света изостао да не оде на сабор.

„Пчињ је као мали Јерусалим у који свако једном у животу мора отићи. Манастир је био током векова разаран, пустошен, скрнављан, обнављан, зато су ретка сведочанства и расута су по свету, а све почиње од сина Јована и Ане који је решио по пунолетству да остави земаљске чари и да се посвети Богу. Подвизавао се средином 11. века пуне 32 године, храна му беше растиње и трава, а молитвом је хранио своју душу”, испричао је Терзић.

Како каже, манастир је вековима био велики духовни и књижевни центар српског народа, почетком 19. века у њему ради манастирска школа, преноси Танјуг.