На Летњој позорници у суботу увече публику су заједнички поздравили глумица Аница Добра, Федон Папамихаел, директор фотографије, и Адемир Кеновић, редитељ и продуцент – троје добитника награде „Александар Лифка”, коју фестивал додељује за допринос филмској уметности у категорији домаћи, страни и регионални аутори.
Присуство троје великих уметника означило је и почетак 31. фестивала европског филма на Палићу, на којем ће од 20. до 26. јула бити приказано 150 филмова у 17 селекција.
Док је Радослав Зеленовић, директор фестивала, читао имена досадашњих добитника награде „Лифка”, која се додељује од 2000. године за допринос домаћој кинематографији, а међу којима су Милена Дравић, Бата Живојиновић, Ева Рас, Александар Берчек, Мирјана Карановић, Мира Бањац, Предраг Манојловић, Славко Штимац, Милена Зупанчић, добитници Аници Доброј отео се уздах. „Било је ово емотивно и на сву срећу могу да нађем мир и азил у свом послу. И колико год добијање награда није део мог посла, то је више тачка на ’и’, али радујем се да још увек имам ентузијазам и узбуђење за све што носи једна награда, нарочито оваква која подразумева и све оно што је било и пре мене и добитнике и подразумева и све будуће добитнике и то је нешто што остаје за историју. Ово је можда и потврда да сам на добром путу”, казала је наредног дана на конференцији за новинаре.
Аница Добра је говорила и о дилемама које је истовремено испуњавају док припрема одређену улогу. „Ово је процес који је амбивалентан и који иде из минус у плус и из плуса у минус. Сваки пут постоје исте сумње и иста еуфорија и радост”, додала је.
На конференцији за новинаре говорили су и Федон Папамихаел, директор фотографије, који је радио филмове „Хотел од милион долара” са Вимом Вендерсом, „Небраска” са Александром Пејном, али и филмске хитове попут „Док си ти спавао”, „Ход по ивици” или „Индијана Џонс зов судбине”. Амерички синеаста грчког порекла каже да је свој филмски свет градио на традицији европског филма, отуда га је касније фрустрирао рад на великим филмским хитовима где су мерила и начин кадрирања унапред утврђени.
„Волим да радим са Александром Пејном, добро се разумемо, волимо исте филмове, не правимо унапред план снимања, већ на лицу места. Волим да се крећем, да будем флексибилан, у холивудским продукцијама то је немогуће”, рекао је Папамихаел говорећи о свом раду.
У оквиру главног такмичарског програма публика има прилике да види и његов филм „Светлост бледи”, који је, каже, снимао са врло малим буџетом, током трајања епидемије ковида. Рад на овом снимању давао му је слободу да прати промене светла и да ради опуштено са глумцима.
Адемир Кеновић каже да је био изненађен, а потом и одушевљен позивом и вешћу да је добитник награде. „Одушевљен сам што постоји овакав фестивал, и топло људско сећање на масу људи који су дали огроман допринос кинематографији овде и у Европи”, рекао је Кеновић.
Редитељ којем је његов први филм „Ово мало душе” донео велику популарност, испричао је да га никада није ни погледао на миру, и данас га гледа као руски стари класични филм.
„Када смо имали прву контролну пројекцију, позвао сам и неке колеге из телевизије и када се завршило емитовање један колега ми је рекао: ’Ма хајде, шта се бринеш, телевизија све гута.’ Мене је та реченица иселила из свог живота”, присетио се Кеновић.
Троје добитника награде „Александар Лифка” ставили су, исто као и сви претходни добитници, потписе на биоскопске столице.
Организација фестивала никада није смела бити доведена у питање, казао је Радослав Зеленовић, директор фестивала, као ни то да се доведу релевантни гости.
„Чињеница да су сада овде говориле три невероватне личности из историје и будућности филма, да се из прве руке чуло шта они мисле о филму, који је њихов доживљај филма. Приказивање филмова је смотра, али са релевантним гостима, то постаје више од фестивала”, оценио је Зеленовић.
ПОЛИТИКА
