25. јун 2012.

Видовдан је за Србе посебан дан, датум митских размера, синоним за велика страдања, али и победе и национална надахнућа. Од Косовског боја, преко Првог светског рата, до данас, Видовдан је остао дубоко усађен у свест народа, подсећају Вечерње новости.

 

Зато се и уочи овогодишње прославе у Грачаници, како се истиче, не може заборавити чињеница да се судбина Срба вековима одређивала, ломила 28. јуна (15. јун по јулијанском календару).

- Видовдан је главна патриотска и духовна компонента српског народа, која је додуше доживела замах тек у 19. веку са настанком нове националне свести. У историји Европе није било много тако спектакуларних битака као што је Косовски бој, у којем су погинула оба владара. Такав догађај је био предодређен да постане мит. То што су се касније на овај датум, намерно или случајно, одиграли и многи други догађаји, само је појачало мит о Видовдану - објашњава историчар Предраг Марковић.

Ево неких најзначајнијих догађаја који су се десили на овај дан:

КОСОВСКИ БОЈ (1389): Ниједан други догађај не симболизује српску историју као битка на Косову. Кроз векове, она прати Србе кроз приче о херојству, жртвовању, опредељењу за царство небеско уместо царства земаљског, о поразу из кога смо се духовно уздигли. Страдање српских бораца на Косову је поистовећено са Христовим страдањем и основним идејама хришћанске вере.

- У оваквој интерпретацији велику улогу је имала црква. Кнез Лазар је био њен дародавац, заштитник и миљеник, па је Косовски бој глорификован, док је Маричка битка, иако историјски значајнија, остала у другом плану. Један од разлога је и локација битке, јер је Косово имало много већи значај за Србе – објашњава у Новостима историчар Чедомир Антић.

КОНВЕНЦИЈА СРБИЈЕ И АУСТРОУГАРСКЕ (1881): У замену за потпуну економску и спољнополитичку потчињеност Бечу, српска држава и династија Обреновића су као краљевина добиле међународно признату независност. Била је то само најава многих преломних тачака, када је Србија морала да бира између Истока и Запада.

- Не би било добро да данашња политичка елита мора да доноси тако тешке одлуке, односно да дође у ситуацију у којој су тада били Обреновићи, с обзиром на то да је конвенција са Аустроугарском представљала једну врсту капитулације - каже Предраг Марковић.

БАЛКАНСКИ РАТ (1913): Само неколико часова по окончању видовданског празновања 28. јуна, Бугари су извели напад на Брегалници, што је био увод у Други балкански рат.

ПРИНЦИП УБИЈА ФЕРДИНАНДА (1914): Долазак аустроугарског престолонаследника у Сарајево на Видовдан требало је да понизи и дисциплинује непослушне Србе у царевини. Ипак, на крилима косовског мита о жртвовању, Гаврило Принцип је убио Фердинанда. Уследило је ново велико српско страдање, али и национално уздигнуће, у које су веровале све генерације од 1389. године.

ВЕРСАЈСКИ СПОРАЗУМ СА НЕМАЧКОМ (1919): Иако се овај догађај сасвим случајно одиграо 28. јуна, на најбољи начин симболизује крај Првог светског рата, с обзиром на то да је рат и почео нападом на Србију.

ВИДОВДАНСКИ УСТАВ СХС (1921): Већ у процесу стварања највишег правног акта будуће Југославије били су видљиви потенцијални политички сукоби, који ће разарати земљу наредних деценија.
ДОНЕТА РЕЗОЛУЦИЈА ИНФОРМБИРОА (1948): Још један Видовдан, када је Србија, тада унутар Југославије, морала да бира између Истока и Запада.

УСПОН МИЛОШЕВИЋА НА ГАЗИМЕСТАНУ (1989): Управо на Видовдан Слободан Милошевић се устоличио у националног вођу и повео Србе у догађаје за које нису били нимало спремни.

СРБИ У ХРВАТСКОЈ (1990): Са намерном симболиком, амандманима на Устав Хрватске, Срби су 28. јуна 1990. престали да буду конститутивни народ ове републике.

ВИДОВДАНСКИ САБОР ОПОЗИЦИЈЕ (1992): Иако у сенци 9. марта, ово су били највећи протести против Милошевића у организацији ДЕПОС-а. Били су и окидач за будуће демонстрације.

МИЛОШЕВИЋ ИСПОРУЧЕН ХАГУ (2001): Тачно 12 година после Газиместана, Милошевић је изручен суду у Хагу. Датум изручења готово да је изазвао више критика него сам догађај. Национално понижење или намерно пружена прилика Милошевићу да поново на Видовдан уђе у историју, „као борац против светске неправде" - дилема је око које до данас трају спорења.

Лазареве књиге

Колики је утицај, макар у прошлости, Видовдан имао на Србе, најбоље показују сведочења Османа ефендије, који је оптуживао Карађорђеве устанике 1806. да у рукама стално носе књиге кнеза Лазара и да је он подстрекач буне у њиховом разуму. Видовдан је за државни празник проглашен 1889. године, на 500. годишњјицу Косовског боја, када је уприличена и прослава миропомазања краља Александра Обреновића у манастиру Жича. Као национални празник опстао је све до доласка комуниста на власт. Данас је Видовдан пре свега датум када се сећамо оних који су дали живот за Србију.

Нестало племство

Историчар Предраг Марковић сматра да је поред најаве губитка српске државе, бој на Косову имао још један кобни усуд за Србе.

- После боја на Косову нестало је и српско племство, од чега се до данас нисмо опоравили - уверен је Марковић.

Сви славе митове

Критичари косовског мита често говоре да је Видовдан као датум обележавања погрешан јер се слави пораз.
- Многи народи имају сличне битке којих се трајно сећају, а које су такође били порази. Чак и Американци глорификују битку за Аламо и страдање њиховог Дејвија Крокета – објашњава Чедомир Антић. - И остале нације граде свој идентитет на митовима.