24. јун 2010.
У овом тексту биће речи, о богословском значају празника Видовдан. Сви знамо колико је за српски народ у целини битан догађај из 1389. године, односно битка која се тада догодила на Косовском пољу између српске и турске војске.
Размотрићемо где леже основе и подстицај да Св. Кнез Лазар крене у битку, са многоструко јачим противником од себе и своје војске. Сви знамо за познату реченицу да се Св. Кнез Лазар определио за Царство Небеско, по Христовим речима „Иштите најприје Царство Божије и правду његову...“ (Мт.6,33).
Значи, морамо да имамо на уму кад говоримо о косовском боју и косовском завету, да су Кнез и његова властела пре свега били хришћани, који су овај свет и живот сагледавали у контексту Царства Божијег, а то значи да су свој живот подредили и тако поставили како би задобили Царство Божије.
Нећемо погрешити ако кажемо да је тадашње српско друштво било прожето православним поимањем стварности и живота, за то говоре и бројне задужбине (манастири) српских краљева и кнезова, као и читава архитектура.
У контексту овога, поробљавање тадашње српске државе од стране Турака сматрало се као губљење духовне слободе и губљење вечног спасења народа, који је био под управом Кнеза Лазара. Зато је Св. Кнез одлучио да и без обзира на велике жртве крене у борбу са јачим непријатељем, сматрајући да ће тако више допринети за свој народ, тим што ће кроз страдање, пред Богом избавити свој народ од духовне смрти која је претила.
Он је веровао да ако пострада са вером у Бога, Христос ће заиста даровати у будућем веку слободу за његов народ, значи Бог ће погледати на његову жртву и избавити његов народ од вечне смрти.
Другим речима, ако Христова жртва ослобађа читав људски род од вечне смрти, Св. Лазар уподобљавајући се Христу, чини исто то за свој народ у своје време, но будућу да је љубав вечна, претендује на бесмртност, његова жртва која је израз његове љубави и до нас доспева, и нас искупљује. Јер љубав и жртва иду заједно, јер колико неко некога воли толико више за њега страда, и у овоме је тајна крста и васкрсења, јер када неко некога воли и страда за њега, тада га та љубав васкрсава за живот вечни.
Ова истина код Сина Божијег је најсавршеније пројављена, а код његових светих по благодати коју им даје Син Божији, а један од ових светих је и Св. Кнез Лазар.За нас данашње православне Србе, пример Св. Кнеза Лазара може да буде подстицај да живимо косовским заветом.
То значи да ако живимо по заповестима Господњим, и следимо Господа, ако се жртвујемо за Бога и ближње по мери коју нам је Господ одредио, постаће нам јасно на који је начин Св. Кнез Лазар остварио победу на Косову, и како је могуће да (историјски) пораз постане (есхатолошка) победа.
А пораз се претвара у победу када човек задобија Бога у себи, а то значи напредује у љубави Божјој, а љубав има ту снагу да је непобедљива и да царује и надвладава све, па и поразе. Зато је могао Св. Кнез да крене у пораз, који је на тајанствен начин победа, јер његова љубав (жртва) пред Богом ослобађа његов народ од вечне смрти, али и његове потомке свагда сада и увек и у векове векова. Амин.
Никола Станчић
дипл. теолог