Јовица Николић из Лапова чини трећу генерацију запослених на железници. Он је пословођа, задужен је и за противпожарну заштиту, али и публициста, песник и писац, који је баш једну причу о пружном пословођи преточио у књигу.
Али та књига је по нечему посебна, необична… Николић све, од једноставних реченица до веома сложених есеја, пише тако што свака реч почиње на исто слово.
Због необичног талента да пише у облику таутограма недавно је позван из Загреба да гостује у емисији „Суперталенат”.
Николић је велику пажњу привукао још пре десет година књигом „Перини пајташи”, која садржи 2.765 речи, од којих је свака на слово П без везника, псовки и ружних речи. Заправо, Јовица је кроз 30 прича које имају свог јунака, заплет и крај испричао сагу о пружном пословођи Петру Петровићу, али и о једној вароши користећи све богатство нашег језика.
„Почела пандемија, предстоји пелцовање, прпа, пријатељу”, готово визионарски написао је Николић у свом првенцу у којем је прва прича о прузи.
– На тог пружног пословођу нико не обраћа пажњу. А он проверава сваки праг, притеже, пријављује – објашњавао је Јовица и сам дугогодишњи радник на железници.
Затим је уследила необична књига у којој свака реч почиње истим словом „Од А до Ш”, чији је издавач библиотека „Слово” Лапово. Ова аутентична збирка у којој на слово Ш: „шампионски шармира школарце, штребере и шетаче што шпартају и шапућу шале…” има 7.811 речи, од тога истиче да се 6.971 само по једном помиње. Највише их је на слово П са 3.170 речи, најмање на Њ – 21 реч.
Овако написане приче имају сличности са брзалицама, а Јовица, чувени чаробњак чаврљања, наизуст их све зна.
Он на слово С: „Сензационално саопштава и спознаје стварност, самоуверено слаже ситуације и сећања, симпатије, скандале и снове, свачије сузе и страхове.” Необично надахнут новинар, завичајни писац општине Лапово, песник, публициста, бивши ватрогасац на железници, већ три деценије добровољни давалац крви, акцијаш на омладинским радним акцијама (четвороструки ударник) и три пута командант бригаде „Бранко Параћ”, Николић је за свој рад примио пуно похвалница, повеља и признања.
Покушао је да постане и Гинисов рекордер, али није успео, јер кад се његово дело преведе, речи више не почињу истим словом.
Инспирацију за приче овај необични аутор налази у свакодневном животу. Извор за писање су сва подручја у којима се говори српски језик из којег он, као пчела из нектара, црпе речи.
Аутор је пет књига до сада и дугогодишњи дописник дневних и недељних новина у седам редакција. Своју прву књигу „Дежурно перо” објавио је 2005. године поводом 25 година новинарског рада.
Није писање једино што Николића окупира. Пре пет година овај свестрани Лаповчанин имао је своју прву самосталну изложбу у Галерији КТЦ „Стефан Немања”, Лапово.
– Моје скулптуре потичу из Липарског потока, Лепенице и Велике Мораве у лаповачком атару. Пањеве проналазим од 2013. и до сада имам 120 комада и још око 100 их је спремно за обраду. Учесник сам и више заједничких изложби слика и скулптура – појашњава Јовица, самоуки вајар, члан Удружења новинара Србије, Међународне федерације новинара, Удружења уметника Железница Србије и Удружења књижевника из Лапова.
Иако је од 2022. године у пензији, Јовица и даље пише, прави скулптуре, ствара, не престаје. Не крије да у свему има велику подршку породице, супруге Снежане, кћерки Виолете и Марије, а поносни је деда два унука Војина и Вељка Стојановића.
Имењаци
Занимљив, оригиналан и врцав на језику, овај Лаповчанин установио је и да у Србији има 25 имењака и презимењака, од којих је најпознатији Јовица Николић из Јагодине, некадашњи фудбалер Црвене звезде и репрезентативац.
ПОЛИТИКА
