Академик Влада Урошевић, који је био у улози промотера, осврнуо се на пријатељство и сарадњу са Петром М. Андреевским. Истицао је његову посебност и величину, и као писца и као личности.

– Објављивањем „Петрове књиге” македонска књижевност је добила изванредну, необичну и јединствену књигу. Легендарни македонски писац Петре М. Андреевски је лик који оживљава у 19 различитих прича, које је написало 19 аутора... Уздижући се изнад биографских детаља о Петреу, остало је његово књижевно дело, и данас, 90 година након његовог рођења. Македонски писци кроз читаву књигу која је сада пред нама му одају поштовање стављајући га у своје приче. Чини ми се да је мало њих познавало Петра, неки су га видели издалека, а неки га можда познају само из његових књига. Судбином сам један од ретких овде који може да каже да му је Петре био пријатељ. Онај који је седео преко пута њега, причао са њим, слагао се или не слагао, гледао га у очи...

И они који су га видели очима знају да је Петре обележен природом или боговима. Поред своје ауторске изузетности, имао је и ретку појаву (хетерохромију), једно око му је било браон, а друго зелено, метафорички речено, оно што је видео и пренео у својој поезији и прози је блистало и преливало се бојама, таласало се као дуга...

На чудесан, јединствен начин, увек је видео шта се дешава око њега, као дете које гледа свет кроз шарени кликер – рекао је Урошевић у свом обраћању.

Венко Андоновски, који је аутор једне од кратких прича у књизи, у свом обраћању изнео је неколико анегдота везаних за његово познанство са Петром М. Андреевским, истичући да је великан македонске књижевности, осим што је био перфекциониста, са високим критеријумима шта ће написати и објавити, био критичан према ауторима после њега, а и према њему (Андоновском). Увек га је подстицао да буде бољи и на нивоу.

– И да нам није оставио ништа осим бисера светске љубавне лирике „Деницију” и метаисторијског романа „Пиреј”, Петре М. Андреевски би остао геније у нашој књижевности, јер оно што нам је оставио је стилска мастионица за оне који су дошли да пером (укључујући и мене) и траже глас свог аутора кроз његово невидљиво мастило.

Аутори прозних посвета у „Књизи о Петру (Сва лица приче)” су еминентни македонски аутори: Влада Урошевић, Оливера Николова, Гордана Михаилова Бошнакоска, Димитрије Дурацовски, Томислав Османли, Блаже Миневски, Ермиш Лафазановски, Лилијана Пандева, Венко Андоновски, Оливера Ћорвезироска, Елизабета Баковска, Калина Малеска, Владимир Јанковски, Бранко Прља, Жарко Кујунџиски, Ђорђи Крстевски, Ђоко Здравески, Живко Грозданоски и Хана Корнети.

Издавачка кућа „Арс Ламина”, као „Арс либрис” до сада је објавила десет књига прозних и поетских дела Петра М. Андреевског.

Петар М. Андреевски (25. јун 1934, село Слоештица – 25. септембар 2006, Скопље) је песник, прозаиста, драматург, књижевни критичар и преводилац, који својим вишедеценијским опусом афирмише дело које га сврстава међу најзначајније и истакнуте савремене македонске писце, чија дела – а посебно збирка поезије „Дениција“ и роман „Пиреј“ – постају општепризната остварења савремене македонске књижевности и суштинско штиво за генерације љубитеља књижевности.

Вредност његових дела потврђују бројне награде, као што су: награда „Браћа Миладиновци“ на Струшким вечерима поезије, национална награда „11. Октобар“, Рациново признање, награда „Стале Попов“ Друштва писаца Македоније, и других. Био је члан Македонске академије наука и уметности.