03.03.2018 pisatlo03. март 2018.


Има много разлога за читање, а један од најважнијих је да разумемо друге и да научимо да изразимо себе, речи су Владимира Пиштала.


Јуче је поводом 186. рођендана Народне библиотеке Србије (НБС) свечану беседу, под окриљем тог реномираног здања, одржао Владимир Пиштало, уручена је награда “Јанко Шафарик” Драгани Типсаревић, отворен Центар словенских култура, преноси београдски Блиц.


Обраћајући се присутнима у пуној свечаној сали Владимир Пиштало је своје надахнуто, непосредно казивање почео рекавши да су му оба родитеља били библиотекари.


- Када је моја мама кренула на порођај, понела је две књиге од којих је једна била “Чаробни брег” Томаса Мана. Не знам да л’ је мислила да ће баш моћи да их ишчитава у тој прилици, ал’ углавном књига је уз њу била увек. А пошто моја мајка није имала бабе и тетке да јој помогну у традиционалном подизању детета, онда је она читала неку књигу “Ви и ваше модерно дете”, тако да сам изгледа то модерно дете ја са свим својим врлинама и манама од књиге саздан. Као што смо и сви ми уосталом, свесно или несвесно.


Подсетио је потом наш чувени писац да је Иво Андрић “све што је зарадио у свом земаљском битисању” посветио библиотекама да други млади људи не би били жедни и жељни књиге као што је он био.


- Борхес је говорио да не може да спава у собама у којима нема књига - казао је Пиштало напомињући:


- Данас се морамо суочити са тиме да људи читају мање него раније. Знам то и као професор, знам како изгледа кад задајем романе... Студенти имају проблема да то прочитају. Једноставно, немају довољно издржљивости. Никад нисам мислио да ћу морати да убеђујем људе да читају. Тражим аргументе којима бисмо се обратили оним људима који не претпостављају да је књига део њиховог живота. Неко је лепо рекао да је књига нешто попут симулатора летења. Човек уз књигу може да доживи све врсте емоција у безбедном окружењу. Књига је и врста путовања и кроз време и географски, али можда је најважније то што она омогућује да човек живи више живота. Дивна кинеска пословица каже: Књига је врт у џепу. Извадите књигу из џепа, уђете у врт, после је затворите, вратите у џеп... Људи који читају, ментално живе дуже, а то ће рећи и физички, што је озбиљан разлог за читање. Књига омогућује да се спријатељите са славним људима из прошлости. Има много разлога за читање, а један од најважнијих и најлепших је да разумемо друге и да научимо да изразимо себе. Живимо у времену које очигледно има проблем са емпатијом, а емпатија се управо читањем развија. Књига омогућује да дођемо у контакт са већим од себе. Без књиге човек се заправо осећа као жив закопан јер је без ње изолован од света. А храм констелације у душама људи је библиотека.