На отварању изложбе "Владимир Р. Петковић: Утемељитељ струке и науке" приређене у сарадњи САНУ и Народног музеја Србије, синоћ су говорили министар културе Никола Селаковић, академик Миодраг Марковић, потпредседник САНУ за друштвене и хуманистичке науке и ауторка.

Попут многих понекад заборављених или занемарених, а неуморних прегалаца наше науке и струке, који нису имали директне потомке, и иза Владимира Р. Петковића, како објашњава, за "Новости", др Дубравка Прерадовић, није остало много личних предмета. Осим оних који се налазе у два легата које је његова удовица предала Музеју града Београда и Народном музеју. У делу оставштине поклоњене Народном музеју сачуване су бележнице са школовања у Немачкој, где је и докторирао, 1905. године.

У легату, који је у Музеју града Београда, налазе се сведочанство из средње школе, укази о постављењима из свих фаза његове каријере, додаје Прерадовићева:

- Од кустоса Народног музеја, преко доцента Филозофског факултета, до постављења на место директора Народног музеја 1919. Сачувана је и његова оригинална докторска диплома, која је и према формату велики документ, као и обавештење о постављењу на место првог управника Археолошког института САНУ 1947. Ту се чува се и његова оригинална диплома академика из 1932.

Уз сегмент поставке где су изложени сви ови експонати је и један део назван "Зид славе и части", на коме се налази шест краљевских указа. Потписали су их, како наводи саговорница, краљ Петар Први Карађорђевић, краљ Александар Карађорђевић и краљ Петар Други Карађорђевић:

- Они се односе на ордење које му је додељено од 1907. до 1935. године. На истом месту је неколико докумената који сведоче о чланству овог стручњака и научника у разним европским институцијама. Био је члан археолошких института у Берлину, Бечу, Прагу. Ту је чак и једна диплома коју је добио од румунског краља Фердинанда 1924, када је проглашен за команданта Румунског краљевства.

У истој сали, посвећеној биографији, на пет стубова су, објашњава ауторка изложбе, показане његове кључне функције у животу: академик, чувар Народног музеја, универзитетски професор (предавао је на три факултета: Филозофском, Техничком и Богословском), први управник Археолошког института и уредник "Старинара", научног часописа који је поставио 1931. Године.

- А и сама изложба је подељена у пет тематских сала - наставља наша саговорница. - Прва је посвећена Жичи, јер је то био први споменик који је истраживао, а на основу чега је настала прва модерна монографија једног нашег средњовековног манастира. Друга сала везана је за едицију "Српски споменици", коју је основао при Народном музеју, а у којој је објављено пет монографија и два албума српског средњовековног сликарства, и која је била финасирана из фонда Михаила Пупина. Дечанима је такође посвећен посебан сегмент поставке, и то као његовом последњем истраживању везаном за наш средњи век и велике монографске студије. Започео га је 1933, а књига је објављена 1941. године.

Међу великим археолошким истраживањима које је радио Петковић, саговорница издваја Царичин град:

- Ископавања су започета 1912. године, а он је одмах препознао ванредан значај овог локалитета и већ после прве кампање поставио хипотезу о Јустинијани Прими. Дуги низ година водио је и ископавање Стоба, у данашњој Северној Македонији.

Из његовог Народног музеја, на чијем челу је био од 1921. до 1935. су, како наглашава др Дубравка Прерадовић, на поставку стигли важни експонати:

- То је мапа акварела Бранка Таназевића настала приликом истраживања средњовековних цркава и манастира, између 1906. и 1909, као и 34 оригинална цртежа Светислава Страле, досад неизлагана орнамента дечанског живописа, настала 1922. године, током научне екскурзије под Петковићевим вођством. То је била прва експедиција у Метохији, јер тамо није било могуће истраживати пре краја Првог светског рата.

Снимци на стакленим плочама

Осим истраживања нашег средњовековног наслеђа, у периоду дужем од три деценије, и писања студија, урадио је Петковић и једну импозантну колекцију, од готово 10.000 снимака на стакленим плочама које, нажалост, не можемо да излажемо, јер су превише осетљиве. Оне се чувају у Народном музеју - открива наша саговорница.

Песме и избор лепотице

Поставку закључује филм у коме је све што је могло да се открије о његовој личности - додаје ауторка изложбе. - Први пут је сада јавно представљена поезија коју је писао. Имамо седам младалачких песама објављених на страницама "Нове искре". Симпатична је и анегдота о томе како је 1929. и 1930. био члан жирија за избор за Мис Краљевине Југославије. Тим жиријем председавао је Бранислав Нушић.