27. јун 2014.

У оквиру програма овогодишњег Скопског лета у простору Националне галерије Мала станица у Скопљу, 24. јуна отворена је изузетно посећена изложба сценографија академског сликара сценографа Живојина Трајановића која обухвата 40-годишњи опус његовог уметничког ствралаштва

У својој богатој и плодној професионалној каријери Трајановић је уградио импресиван класичан репертоар са посебним печатом ликовне креативности постављене превасходно на сцени Македонске опере и балета (МОБ).

- Сценографија је значајна компонента у процесу стварања једне позоришне представе. Она представља њен интегрални део, а формално и први контакт са публиком. Сценографија прва сугерише и наговештава шта ће се десити на сцени. То је универзални начин који отклања све језичке баријере. Наиме, од тог првог контакта па све до краја представе одређује се њен механизам. Ова изложба представља једну ретроспективу мог сценографског стваралаштва у протеклих 40 година. Замишљена је тако да представи опус мога рада представљајући идејна решења многобројних представа које су рађене као скице, прецизирао је Трајановић у најави изложбе.
Сама подела изложбе концепцијски је уоквирена на драмски, балетски, и оперски део, на коме је највећи акценат, јер је читав ауторов радни век прошао у МOБ-у. Поред ових скица на изложби су представљене и реализације музичких ТВ емисија, концерти, сценографска решења за Струшке вечери поезије...Скице су рађене у различитим техникама: оловка, темпера и компјутерска обрада.

После уводног слова организатора манифестације Скопско лето, директора Диреекције за културу и уметност Скопља, Мирка Стефановског, на отварању изузетно посећене изложбе, поздравну честитку поводом 40 година уметничког ставарања Трајановића упутила је и амбасадор Србије у Скопљу, Душанка Дивјак Томић. Она је истакла да Трајановић припада генерацији наших уметника који својим рукописом остављају неизбрисив траг не само на домаћој сцени већ и шире. У својој дугогодишњој каријери исценирао је импресиван класични репертоар за који је била потребна изузетна енергија, истрајност, посвећеност и, пре свега, ликовна креативност.
Песник Ефтим Клеников је нагласио да је студиозност главна одлика сценографске уметности Трајановића. „Реч је о суптилном и оригиналном сценографском рукопису, лишеном рутинских решења, довољно препознатљивом и индивидуалном и поздрављамо га као таквог и на овој репрезентативној изложби".

Музиколог Kостадин Kостадиновски је о Трајановићу говорио као о уметнику који својим креацијама превазилази своје претходнике. И не само то, он често промовише нове развојне перспективе на нашим сценама и указује на нове и оригиналне могућности, третирајући сценографију као идеалну за сеобухватно уметничко дело. Ипак, о његовом последњем сценографском решењу за балетског спектакл „Есмералда" може да се каже да спада у његова највиша достигнућа.

Трајановић је своје сценографске радове представио на бројним домаћим и међународним изложбама. Као најзначајније су свакако Међународни тријенале у Новом Саду од 1984. до 1987., Прашки квадринале 1987. Мајска изложба у павиљону Цвијета Зузорић у Београду и Љубљани. Учесник је бројних изложби примењене уметности у земљи и иностранству и добитник бројних награда.

Уметнички траг на сцени
Живојин Трајановић је рођен у селу Табановцу на северу Македоније, на самој граници са Србијом. Средњу уметничку школу завршио је у Пећи а историју уметности у Београду. Као апсолвент прелази у Софију на Академију примењене уметности где је и стекао звање академског сликара-сценографа.

Као млад уметник, пре готово 40 година, својим маестралним сценским решењем за Вердијеву оперу Бал под маскама, одушевио је стручну критику и обезбедио место на сцени Македонске опере и балета.
Есмералда је Трајановићева јубиларна тридесета представа (2006), а сценографско решење за овај балетски спектакл било је, по оцени критичара, његово највеће уметничко достигнуће. Сцена је била толико реално представљена да су гледаоци имали утисак да се заиста налазе пред Богородичином црквом у Паризу.
Своју креативност беспоштедно је исказао у стотинак оперских и балетских представа, неколико сценских решења за Струшке вечери поезије, мноштво жанровски различитих пројеката и музичких концерата.

Статус
- Захваљујући неколицини аутора посвећених овом послу, сценографија је добила статус равноправне дисциплине са другим компонентама који учествују у реализацији представе. Имајући то у виду, налаже се потреба да сценографија и костимографија биду посебне гране ликовне уметности и да се њихова примена у театру вреднује и третира као и друге вредности у једном позоришном комаду, оцењује Живојин Трајановић.

Фото: Мариово филм