10. јул 2010.

Председник Народне скупштине Републике Србије Славица Ђукић Дејановић, у оквиру званичне посете Републици Македонији, у разговорима са својим домаћином спикером македонског парламента Трајком Вељановским и председником државе Ђорђем Ивановом, између осталих питања битних за унапређење укупних билатералних односа између двеју земаља, указала је и на значај обезбеђења пуних гаранција за поштовање грађанских права.
У том погледу она је истакла да питање поштовања права на слободно опредељење избора верских и свих грађанских слобода представља важан сегмент у развоју билатералних односа.
У јучерашњем разговору са Славицом Ђукић Дејановић у Културно-информативном центру Спона, управо о тој сфери међусобних релација и могућностима државног олакшања процеса за превазилажење вишедеценијског црквеног раскола у Македонији, који је и те како утиче на укупне односе између двеју земаља, она је истакла да „то јесте једно од суштинских питања, макар да су наше две државе секуларне" и да наравно, „није могуће мешање државе у црквена питања и обрнуто". То се односи на обе државе.
Будући да су у таквим околностима, Срби у Македонији својеврсни заложници нерешеног црквеног питања, практично са ускраћеним правом слободе вероисповести у канонској цркви, Ђукић Дејановић је указала на могућности деловања без задирања и мешања у црквена питања.
- Ми можемо тај проблем гледати са једног другог аспекта, са аспекта људских права. Право на вероисповедање, верска опредељеност је право сваког човека гарантовано свим међународним конвенцијама и актима и једне и друге државе. У том смислу борећи се као прва међу једнакима, када је у питању највиши законодавни орган, а то је Скупштина Србије, за права Срба у Македонији, то је једно питање које смо поменули у нади да ће државе помоћи повољно решење питања, не мешајући се у питања цркве и њихове међусобне релације, рекла је Ђукић Дејановић.
Истичући значај решења тог питања, она је указала и на реалност могућих домета помоћи са нивоа парламената и њихових тела у обема земљама.
- Нема човека Србина, који живи у Македонији, а да нема потребу, ако је верски опредељен, да реализује то своје право. Држава Македонија би морала бити гарант за једну такву реализацију. Поменула сам не решена питања СПЦ и МПЦ, као питања која могу бити крупан проблем ускраћивања елементарних права и изразила наду да ће одбори, тела и Парламент утицати, поред Владе и државе да помогнемо у решавању тог питања. Да будем сасвим искрена не мислим да је то довољно. Мислим да ће то морати да се прати и ту би одбори и тела одговорна у Собрању и наша тела морала да прате шта се догађа после ових наших разговора. Како да се створи могућност да наши грађани реализују право на верско опредељење. Реално, ми тај проблем не можемо сами решити. али можемо бити иницијатори и редовно на позицији решавања. јер то јесте наш витални интерес. Ми нашу културу не можемо неговати и чувати наше национално биће ако не негујемо наш језик веру споменике који су у очајном стању. Зато имам потребу да кажем да су споменици културе, додуше још у Југославији били поприлично запуштени и да се ништа битније није променило у последњих десет година само је зуб времена учинио своје па су они још запуштенији, закључила је Славица Ђукић Дејановић у разговору у центру Спона.