На српску децу која су се налазила на импровизованој плажи на Бистрици пуцано је аутоматским оружјем, рафалном паљбом, а за убиства и рањавање нико није одговарао, нити има наговештаја да ће се то догодити.

Драгослав Павловић изабран за новог градоначелника Ниша

Према истрази Унмика, на групу српске деце односно младих испаљено је тада 87 метака.

Убијени су Иван Јововић (18) и Пантелија Дакић (12). Јововић је убијен током напада, пуцњаве, док је Дакић преминуо доцније у болници.

Рањени су Ђорде Угреновић (20), Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13).

Игор Новаковић изабран за председника Скупштине града Ниша

Теже су повређени Марко Богићевић и Богдан Букумирић, док су ране Драгане Србљак и Ђорђа Угреновића биле нешто лакше.

Велика група српске деце из енклаве Гораждевац, њих двадесетосморо, налазила се тог 13. августа 2003, на импровизованој плажи на Бистрици или у реци, услед летњих врућина.

Ватра је верује се отворена од албанског села Захач.

Истражитељи Умника саопштили су, по нападу, да је непознат број лица отворио рафалну ватру из "калашњикова" на групу деце и младих Срба из Гораждевца, при чему је испаљено 87 метака, преноси Танјуг.

Накнадим тумачењима дошло се до претпоставке да се напад, односно убиства, тада догађају због најаве повратака око 200 раније избеглих Срба у зону Пећи.

Координационо тело владе: скуп у Бујановцу злоупотреба Албанаца са…

Пошто се терористички напад догодио, представници полиције УНМИК-а наглашавали су посвећеност истрази. Речено је чак да ће "преврнути сваки камен" како би убица или убице били пронађени.

Злочин у Гораждевцу осудили су званично ондашсњи челници како Унмик-а и Кфора, тако и представници ЕУ, Сједињених Америчких Држава, Француске, Русије, па и прваци привремених органа власти у Приштини.

Званични Београд затражио је заседање Савета безбедности ОУН.

Унмик и Косовска полиција су пошто се терористички напад догодио саслушали око 70 сведока, према појединим наводима 75. Претресено је приближно стотину кућа.

Расписана је такође награда од милион евра за информацију о злочину, али резултата није било и до нових сазнања се, званично, није дошло.

Пошто могућих осумњичених није било, Еулекс је 2010. године и формално обуставио даљу истрагу.

Исто су учиниле и институције власти у Приштини, 2015. године.

Представници Еулекса наглашавали су притом да истрага може бити поново отворена, како је речено, у сваком тренутку,  уколико се појаве нове информације.

Гораждевац се обично помиње као најмногољудније српско село у Метохији. То је вероватно тачно за тај део Метохије, околину Пећи. Ситуација се међутим последњих деценија мења.

Према попису из 1981. у Гораждевцу је било настањено 1.440 лица. Међу њима 72 одсто су били Срби.

По резултатима пописа из 2011. године у селу је живело 570 особа, од чега Срба 255, односно 44 одсто.  

Ситуацију чини напетом и болном чињеница да за убиства и рањавање српске деце у Гораждевцу нико није одговарао, нити има наговештаја да ће се то догодити.

Притом, напад на Гораждевац из августа 2003. није био једини. Та српска енклава у више наврата је нападана. Чак је и споменик жртвама терористичког акта августа 2003. био мета вандалског понашања.

Политика