Катарина Миловук (1844–1913) (Фото Википедија)

У вестима поводом изложбе посвећене славним женама наше историје у Дому Јеврема Грујића нисам наишла на име Катарине Миловук, управнице Више женске школе у Београду од њеног оснивања 1863. до 1893. године – пуних тридесет година. Завршила је у Русији Николајевску женску гимназију и на молбу кнеза Михаила већ с осамнаест година преузела руковођење Вишом женском школом, с жељом да од ње створи модерну образовну установу за девојчице од 11 до 19 година.

У тој школи су се школовале Драга Љочић, Драга Машин, Милка Гргурова, Надежда Петровић, Мага Магазиновић, Станка Глишић и многе друге девојке које су касније задужиле своју земљу. Катарина Миловук је програмом, у чијем стварању је у почетку учествовао и Љуба Ненадовић, успела да младе девојке не само стекну знања из одређених предмета, већ и да науче понашање у друштву, а да не занемаре ни своје дужности као домаћице.

Била је и једна од првих феминисткиња и тражила право гласа за жене, па је од краља Александра Обреновића захтевала да буде уписана у бирачки списак. На њену иницијативу је 1875. основано Женско друштво.

Оснивач је првог женског часописа у Србији „Домаћица”, који је излазио све до априла 1941.

Краљица Наталија је активно подржавала рад Катарине Миловук и била донатор Више женске школе, а краљ Милан је веома ценио њено мишљење. У то доба се говорило да се у Србији реч „Миловуковице” цени одмах после митрополитове.

Данас јој се ни гроб не зна, а видим да су и стручњаци који су организовали изложбу заборавили на њу.

Виша женска школа је угашена 1905, али је изнедрила четири женске средње школе: Женску учитељску школу, Прву, Другу и Трећу женску гимназију у Београду.

Мирјана Цвекић, (Политика)
Београд