У парковском простору Врњачке Бање скулптуре представљају значајна остварења, а њихови аутори су обележили другу половину 20. и почетак 21. века. Настале у Врњачкој Бањи, оне су биле у функцији идеје да бањски амбијент добије креативни културолошки квалитет. Баштиници тих дела су локална самоуправа и данашња јавна предузећа: Специјална болница „Меркур” (раније Природно лечилиште, као први организатор) и Културни центар.

(Драган Стојановић)

У овом месту пре 56 година настала је и реализована идеја да се овде организује први Вајарски симпозијум у Србији. Њени творци били су Миодраг Б. Протић и Добрица Ћосић. Програм те идеје окупио је у Врњачкој Бањи значајне интелектуалце и ствараоце из Србије, уз чију подршку су организовани и симпозијум и још неке манифестације. Непосредан допринос симпозијуму дали су Лазар Трифуновић, Стојан Ћелић, Богдан Богдановић, Михајло Митровић и Света Лукић. Пре Врњачке Бање, манифестација истог профила организована је најпре у Порторожу 1961, а потом у Прилепу 1963. године.

Јубилеј ове манифестације у Врњачкој Бањи прошле године није обележен. Пропуштена је прилика да се истакне њен културолошки значај, али и да се ода почаст његовим творцима. Апелујући на културу сећања, сматрам да би овај пропуст могао да буде исправљен ове године, када се навршава 100 година од рођења Миодрага Б. Протића. Општина Врњачка Бања добија прилику за то отварањем његовог легата (за чије оснивање је 2006. потписан уговор).

Прошле године Општина Трстеник, у оквиру манифестације „Српска проза”, обележила је век од рођења Добрице Ћосића. Ове године, стогодишњица од када је у Врњачкој Бањи рођен Миодраг Б. Протић, сликар, писац и теоретичар уметности, пружа прилику да се Врњачка Бања присети и Добрице Ћосића, да му на достојан начин захвали за све што је учинио за овом место, као и Протићу, најзначајнијем Врњчанину, оснивачу и утемељивачу Музеја савремених уметности у Београду. Тим чином исказаће и поштовање према ауторима који су створили вредна скулпторска дела и оставили их трајно у овом простору. Међу њима су Матија Вуковић, Ернст Неизвесни, Светомир Арсић Басара, Олга Јанчић, Алина Шапошњикова, Момчило Крковић, Милија Глишић, Петар Хаџи Бошков, Франце Ротар, Богдан Богдановић, Стефан Маневски, Павле Пејовић и други значајни ствараоци. Обележавањем тог значајног догађаја за културну историју овог места локална самоуправа ће упутити поруку младим ствараоцима и културним посленицима Србије да се није одрекла своје културне баштине.

Нажалост, о скулпторском фонду у парку Врњачке Бање дуже од две деценије нико не брине. Зато се данас суочавамо с поражавајућим стањем запуштених, полузатрпаних и оштећених скулптура, којима су у највећем броју случајева потребни рестаурација, конзервација, размештање на друге локације и одговарајућа идентификација. Посебан случај је скулптура значајног македонског вајара Петра Хаџи Бошкова, која бачена поред контејнера у парку стоји већ девет година. На тај проблем указујем годинама, уз подршку групе стручних аутора.

Културне институције, уз нужну подршку локалне самоуправе, морају неодложно да промене садашњи статус Парка скулптура. Као аутор обнове Вајарског симпозијума и руководилац пројекта синтезе, с групом стручних људи саставио сам програм и план хитних мера које могу да спрече даљу деградацију тог значајног културног богатства. Достављали смо их више пута на све релевантне адресе у Општини Врњачка Бања, председнику општине, Бањском савету и стручној јавности. Одговора још нема.

Материјал из тог програма обрађен је и систематизован у облику плана и програмске основе за пројекат рестаурације, конзервације и размештаја скулптура, али и реконструкције и обнове парковског амбијента. Због обима, значаја и сложености пројекат заслужује пажњу републике и Министарства културе. Вредност вајарских дела и идеја о новом, синтетском приступу уређења простора, и конкретно, парка Врњачке Бање, превазилази значај локалних и регионалних оквира. Истим пројектом је предвиђено и да се припреми и публикује репрезентативна монографија скулптура.

То захтева да се скулпторски фонд у централном парку, заједно са симпозијумима и бијеналима у оквиру којих су настајале скулптуре, стручно обради у монографији, уз компетентан ауторски текст, и представи стручној и широј јавности наше земље. Вајарски симпозијум и Врњачки бијенале скулптура имају међународне референце и као значајан сегмент културне историје Србије заслужују пажњу, колико локалне самоуправе, толико и наше државе.

Драгиша Обрадовић, (Политика)

академски вајар и професор универзитета у пензији