26. мај 2012.

Питање Косова и Метохије, хапшење митрополита скопског Јована и припреме за обележавање годишњице Миланског едикта биле се неке од тема мајског заседања Сабора СПЦ-а. Сабор позвао монаха Артемија да се, заједно са својим следбеницима, покаје и врати Цркви с пута раскола.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је у саопштењу о седмодневном мајском заседању навео да би у дијалогу о статусу Косова и Метохије наметање решења супротних резолуцији УН 1244, Уставу Србије и нормама међународног права једино проузроковало дугорочну, а можда и трајну кризу и нестабилност, односно људску несрећу.

"Сабор је посебно забринут што ни после толико година од егзодуса српског народа са Косова и из Метохије 1999. и мартовског погрома 2004. године, и поред присуства међународних снага и гаранција великих сила, још нема никаквих услова за повратак и слободан живот прогнаника и избеглица. Штавише, и даље су угрожене српске православне светиње, домови и имовина, као и права припадника српске заједнице, особито на подручју јужно од Ибра", наводи се у саопштењу.

Сабор је поново је позвао монаха Артемија да се, заједно са својим следбеницима бившим јеромонасима, монасима и монахињама, покаје и врати Цркви с пута раскола. Уколико то не учини, Сабор ће, како је наведено, бити принуђен да предузме додатне канонске мере.

Оцењено је да срвгнути епископ рашко-призренски Артемије нарушава "мир и јединство Цркве" са својим присталицама, који чине праву парасинагогу (неканонско збориште) са све израженијом тенденцијом да прерасту у чисти раскол и секту.

Сабор је са задовољством оценио да СПЦ одржава литургијско и канонско општење и сарадњу са осталим аутокефалним православним црквама, а као изузетак је издвојено деловање епископата и клира Румунске православне цркве.

Када је реч о неканонском деловању епископата и клира Румунске православне цркве на канонском подручју других православних цркава, па и СПЦ, Сабор је констатовао да поједини епископи и клирици из суседне Румуније и даље незвани долазе у неке градове и села источне Србије, епархија тимочке и браничевске, и ту свештенодејствују, без знања и одобрења надлежних архијереја СПЦ.

Оцењено је да они тако руше основе православне еклисиологије и канонског поретка. Сабор је тим поводом поново, по ко зна који пут, упутио протест патријарху румунском Данилу и његовом Синоду, а уколико предвиђене мере не помогну, Сабор ће бити принуђен да следи пример јерусалимске Патријаршије која је раскинула односе са Румунском православном црквом.

Сабор о прослави годишњице Миланског едикта

Сабор је потврдио решеност да у току идуће године богослужењима и одговарајућим духовно-културним манифестацијама достојно и достојанствено прослави значајан јубилеј хришћанства и културе - 1700 година од доношења Миланског едикта светог цара Константина (313-2013).

Јубилеј ће бити прослављен у свим епархијама СПЦ, а централна прослава ће бити одржана у Нишу, родном граду цара Константина, и у Београду.

На учешће у обележавању ове годишњице биће позвани сви православни патријарси и остали предстојатељи православних цркава, друге угледне личности светскога православља (јерарси, теолози, уметници...)

Сабор је, како се наводи, поново потврдио и свој непромењени став да треба интензивирати, продубити и богословски обогатити досадашњи процес припрема за Свети и Велики Сабор православне цркве, поново сазвати свеправославно предсаборско саветовање.

По потреби, додаје се, треба сазвати и више таквих саветовања, и у догледно прикладно време сазвати тај општи Сабор, са дужном одговорношћу, наравно, и уз верност богонадахнутим начелима функционисања васељенских и великих помесних сабора Цркве.

Протест због хапшења митрополита Јована

Сабор је протестовао због грубог кршења људских права и верских слобода верника аутономне Охридске Архиепископије и незаконитог шиканирања и хапшења невиних људи.

Посебно је осуђено хапшење, по шести пут, архиепископа охридског и митрополита скопског Јована под, како се наводи, исфабрикованим оптужбама.

Највиши црквени орган са, како се наводи, једнаком пажњом и не мањом забринутошћу прати и поступке власти у Црној Гори, који такође - са нешто мање директног и грубог насиља, али са сличним курсом угрожавања мисије законите Цркве у Црној Гори и државног протежирања минорне, готово непостојеће Дедеићеве секте, гази основна људска права православних свештеника и верника.

Црногорска власт, додаје се, не либи се ни потпуно антицивилизацијског и за европске појмове нечувеног депортовања појединих свештеника само зато што, наводно, православна црква, вековима старија и од Црне Горе, и од Србије, и од сваке постојеће државне творевине на Балкану, није регистрована код полиције.

Однос цркве и државе у Србији и у Републици Српској, Сабор сматра начелно добрим, али очекује да нова Влада Србије исправи грешке одлазеће владе по питању реституције одузете црквене имовине и статуса веронауке као предмета у јавним школама, као и да убрза процес увођења војних свештеника у Војску Србије.