сл. 1. Владимир Антонов (архитект)

Занатски дом (1930), Општинска зграда (1932-1934), кров Соколског дома (1930), хотел „Куманово“ (1930), један део стамбених објеката на потезу од хотела „Куманово“ до „Касапског круга“ (1928-1930) у тадашњој улици „Краља Петра“, неке су од зграда које је Антонов пројектовао. Ту су и многе приватне куће - бившег градоначелника Томе Глигоријевића (1926), Кирила Златановског (1928) у Пројевском сокаку, кућа брађе Манушевић у Нагоричком сокаку (1929), кућа Хаџипоповића (данас срушена) у тадашњој Поенкаровој улици (данас Ленинова), кућа фотографа Сифрида Трајковића, данас познати кафе бар (Јард) у Куманову и тако даље.

сл. 2. Занатски дом некада

Ми ћемо у овом тексту пажњу посветити Занатском дому. Новембра месеца 2025. се навршило 95 година од његовог свечаног освећења.  Наиме, 21. новембра 1930. године, Занатски дом је свечано освећен и предат на употребу. О том догађају, тада је писала и „Политика“. Аутор текста пише да је цело Куманово било у свечаном расположењу. Варош је била посебно осветљена, а нарочито новоподигнути Занатски дом, који је бљештао осветљен сијалицама. Варош је била сва искићена заставама. Председник владе Петар Живковић је са министрима допутовао рано изјутра, где су после 8 часова посетили новоподигнути Соколски дом,  а потом су отишли у цркву „Св. Тројице“, где је био окупљен велики број грађана, а нарочито занатлија са госпођама.

сл. 3. Занатски дом педесетих година прошлог века

Председника Владе су поздравили председник Општине Куманово, Ћира Маневић, Тома Глигоријевић, Стојко Лопаревић и војвода Јован Довезенски. Потом је премијер отишао на мало ратничко гробље које се налазило у порти цркве Свете Тројице, где се нарочито задржао крај гробова пуковника Александра Глишића, погинулог 1912. и других кумановских јунака, а затим је заједно са министрима отишао на кумановско бојиште из 1912. године. Председник је посетио и цркву „Светог Ђорђа“ у Старом Нагоричану и уписао се у књигу посетилаца и дао 1.000 динара прилога. Делегација се потом вратила у Куманово и у 11 часова су председник Владе и министри прошли кроз подигнути славолук.  Пред славолуком је председника Владе поздравио председник кумановске општине Ћира Маневић, који је одржао говор, а потом су га поздравили и Коста Дајлевић и Јула Глигоријевић, председница Кола Српских сестара, са којима се задржао у краћем разговору. Затим је ушао у новоподигнути Занатски дом. У великој сали дома дочекао га је велики број грађана и отпочело је богослужење које су служила десеторица свештеника. После тога су присутне званице селе за трпезу, која је била постављена за 300 гостију. Када је послужено вино, председник Владе је одржао говор. Занатски дом у Куманову био је, како бележи Димитар Масевски, изграђен за релативно кратко време, од краја маја 1930. године, када је био постављен камен темељац, до новембра исте године. Био је грађен у време када је државу и свет тресла велика економска криза. Главни пројекат за изградњу Занатског дома Фонд је поверио тадашњем општинском инжењеру Владимиру Антонову, а грађевинске радове грађевинском предузетнику Крсту Јовановићу из села Гиновце, округ Кривопаланечки. Мајстори из овог села били су равни тадашњим познатим црнотравским мајсторима – каже Масевски.

сл. 4. Занатски дом за време изградње

Плац за изградњу Занатског дома у Куманову, иначе познатог у чаршији као „Јашар-бегови анови“, купљен је од турског закупца у Куманову, Мустафе Јашар Бега. Комплекс је постојао још од турског времена и углавном се састојао од механе, хана и малих продавница. Фонд Занатског дома платио је Мустафи Јашар Бегу 251.000 динара за парцелу. Заслуге за подизање ове зграде припадају:  Кости Дајлевићу, Милану Стојановићу – Лонки, Сифриду Трајковићу, Ћири Анђеловићу, Ђоши Атанасовићу, Стојмену Ђелевићу, Петру Хаџи Поповићу, Апостолу Поповићу, Захарију Алексићу, Ђорђу Т. Јовановићу, Тодору Ђелевићу, Трајку Илићу и Димитрији Пурићу. Њихова имена су урезана на мермерној плочи која је била постављена приликом освећење објеката, а која је стајала на зиду.

сл. 5. Мермерна плоча са именима заслужних за подизање Занатског дома

Укупни трошкови Занатског дома, према сачуваном прорачуну, који се такође налази у Кумановском архиву, износили су 979.561,23 динара, плус средства плаћена за парцелу, 251.000 денара, односно укупно 1.230.561 динара. Иначе за изградњу и коначни завршетак зграде били су узети кредити од Занатске кредитне банке из Београда, као и од банке  „Вардар“ из Скопља. Како су тада писале дневне новине „Време“ од 11. фебруара 1930, „Управа Еснафа, Фонда и Занатске задруге већ живо ради на припреми материјала. Према разговору са председником Еснафа г. Костом Дајлевићем, Еснаф, Фонд и Задруга намерни су да пошаљу у току овог месеца једну делегацију у Београду код врховних занатских институција, да умоле да им се омогући што већи кредит код Занатске банке, како би зграда још у току овог лета била готова“ – наводи се у тексту. Према пројекту, Дом је имао продавнице које су се налазиле на првом спрату, где је требало да се одвијају све културне активности занатске омладине, као и разне пословне и манифестационе активности кумановских занатлија, затим малу салу са летњом терасом и кухињом, која се налазила на другом спрату, административне и стамбене просторије, које су биле у задњем делу зграде, где данас послује Кумановски архив.

После ослобођења, у великој сали Занатског дома је радио и биоскоп „Напредок“.

Сл. 6. Милан Веселиновић испред свог часовничарског дућана у Занатском дому

Ремек дело руског инжењера Владимира Антонова, Занатски дом,  представља најрепрезентативније здање у Куманову, налази се и на грбу општине Куманово и доминира центром града скоро цео један век.

Литература:

„Политика“, субота 22 новембар 1930, Број 8099 – Година XXVII

Д. Масевски - Луѓето делата ги красат : посветено на инж. Владимир Антонов, Списание Корени, (Год. 2, бр. 5, март 2003, стр. 673-680)

Д. Масевски - Рускиот академизам во архитектурата на инж. Владимир Антонов во Куманово со посебен осврт врз зградата на Знаетчискиот дом, Списание Корени, (Год. 4, бр. 15, септември 2005, стр. 2443-2454)

Д. Масевски – Се вградија во кумановската вечност, Списание корени.

Приредио: Филип Ђошевски, професор ОШ „Светозар Марковић“ у Старом Нагоричану

Текст је објављен у гласнику Слово број 69; Центра СПОНА, јануар-фебруар 2026.