„Херој или криминалац”, гласи „дилема” у једном од наслова на албанским порталима на КиМ. Случај Фатона Хајризија, вишеструко осуђиваног криминалца и бегунца из затвора, који је прошлог петка ликвидиран након што је у терористичком нападу убио граничног полицајца Николу Крсмановића у Лозници, и даље је горућа тема на КиМ. Судећи по реакцијама на друштвеним мрежама и у великом делу албанске јавности, сувишно је постављати питање да ли је реч о хероју или криминалцу. За њих дилеме, која се узгред поставља у приштинским медијима, нема – он је у очима албанске јавности постао јунак. И то не било какав, већ онај који је успео да стане раме уз раме са „славним” Адемом Јашаријем.

Већ четврт века Приштина некажњено слави најгоре злочинце и терористе као „националне хероје”, а да им нико из Брисела ни из Вашингтона није упутио озбиљну примедбу на то. Тиме, свесно или несвесно, охрабрују такво понашање. Поставља се питање докле ће Запад жмурити и ћутати док Куртијев режим глорификује убијање и рањавање Срба, па чак и српске деце. Да ли ико од светских моћника верује да је то најбољи пут за помирење и повратак Срба у покрајину.

Представници власти тзв. Косова, исти они који и сами хероизују Јашарија, формално су осудили величање Хајризија, али моментално искористивши прилику да упуте јасне поруке и оптужбе косметским Србима и властима у Београду. Премијер привремених институција у Приштини Албин Курти позвао је грађане да не наседају „на еуфорију хероизације и романтизације” Фатона Хајризија, рекавши да је „родољуб на Косову наредник Африм Буњаку, који је убијен у Бањској”. „Патриоте су 23 припадника полиције који су пали на дужности, који су доказали своју посвећеност служењу до пожртвованости”, казао је Курти на седници владе тзв. Косова. Уграбио је прилику да упути критике тужилаштву због тога што није подигнута оптужница против Милана Радоичића.

Иначе, то што свакодневно политизује сваку могућу ситуацију нападајући Београд и Србе по разним основама и тражећи повод за обрачун, Куртија није спречило да пре неколико дана изјави да случај Хајризија „не треба политизовати”. За разлику од екстремисте Куртија и његовог заменика Бесника Бислимија, који, да би оптужили Србију, једва скривају дивљење према злочинцу Хајризију, градоначелник Србице Фадиљ Нура очито нема проблем да искаже своја права осећања и пијетет према окорелом терористи. Након убиства Хајризија Нура је наложио отказивање концерта у овој општини, како је рекао, „у знак поштовања према његовој ужој породици”. „Не осуђујући ни делић његовог живота, Фатон је био грађанин наше општине”, рекао је Нура.

О томе како албанско друштво на КиМ гледа на Хајризија најбоље сведочи оно што се десило у његовом родном месту. У Србици, баш изнад плакете Адема Јашарија, постављен је велики плакат с ликом Хајризија и амблемом тзв. ОВК, и то место је претворено у својеврсно „светилиште”. Он носи мајицу на којој се види чувени слоган „Слобода има име – УЧК”. Овим потезом направљена је паралела између Јашарија и Хајризија. Јашари се „прочуо” због тога што је са са својом групом из заседе убијао српске полицајце, а његова погибија, заједно са члановима породице, у сукобу са српском полицијом, уткана је у „мит” о тзв. ОВК. Ову двојицу терориста повезује и то што потичу из исте општине, тј. Србице или Скендераја.

Прављење паралеле између двојице терориста показује да убиство српског полицајца, независно од тога где се оно догоди, за албанско друштво на КиМ представља херојски чин. На друштвеним мрежама појединци су поделили фотографије својих тетоважа с његовим именом и амблемом тзв. ОВК, испеване су песме у његову част. Слично одавање „почасти” видели смо и онда када је тада активни припадник тзв. косовских безбедносних снага (КБС) Азем Куртај, прошле године на Бадњи дан, покушао да убије Стефана Стојановића (11) и његовог рођака Милоша Стојановића (21) док су носили бадњак у селу Готовуша у општини Штрпце. Он је на њих пуцао из возила у покрету, по неким тврдњама из службеног пиштоља, и обојицу их ранио, а Стефана метак је погодио у раме, неколико сантиметара од срца.

Медији у Приштини су одмах о Куртају почели да пишу хвалоспеве. Подсетили су на то да потиче из породице чији су чланови као припадници тзв. ОВК „херојски пали за слободу”. Само дан након што је Куртај покушао да убије српску децу колона возила се упутила у „махалу Куртајевих” у насељу Грабица у Качанику како би одалa почаст овој породици о којој су испеване песме. Министарка правде у Приштини Аљбулена Хаџију, упитана да прокоментарише одлуку суда по којој је Куртај пуштен на слободу после рањавања двојице Срба, рекла је да њено министарство није донело такву одлуку, већ надлежни судија. Функционер Самоопредељења Арлинд Манџука рекао је да Србија у координацији с Русијом шири прљаву пропаганду у случају догађаја у Готовуши, тврдећи да су откривени лажни профили на друштвеним мрежама, односно појединци који се представљају као Албанци и шире мржњу.

У случају Хајризија огласила се и Аљбулена Хаџију, тврдећи, ни мање, ни више, него да су бројна бекства косовских затвореника изведена захваљујући „властима и криминалним структурама Србије” са циљем да се, како је навела, наруше „јавни, правни и уставни поредак Косова”. Због ове изјаве она је саслушана у специјалном тужилаштву у Приштини. Бивши агент косовске обавештајне службе (ШИК) Наим Мифтари изјавио је да постоји могућност да је Фатон Хајризи ухваћен жив, убијен, а потом је његово тело пребачено у Лозницу.

Девет пута бежао из затвора, једном из „Бондстила”

Свих ових дана портали на албанском језику подсећају на детаље из живота Фатона Хајризија. Осуђиван је, наводе, за убиство, убиство у покушају, крађе, злоупотребе аутомобила. Када је имао 15 година, 2000. у Србици убио је руског припадника Кфора. Пишући о томе, портал „Бота сот” наводи да је он, док је ишао ка школи, угледао неколико војника за које мислио да су Американци. Пришао је једном од њих како би му захвалио за помоћ коју су пружили Косову, али се испоставило да тај војник није био Американац, већ Рус. Препирали су се, наводи портал, Хајризи му је отео оружје и ранио га, а руски војник је неколико дана касније подлегао повредама. Портал „Албеу.ком”, позивајући се на Радио слободна Европа на албанском језику, наводи да је он од почетка 2000. боравио у разним притворским центрима, све док му у марту 2001. није изречена „васпитна мера” од једне до пет година, којом је био упућен у „центар за едукацију” или под надзором „стручног тима”, али и да се не зна где је након тога упућен.

Медији, који се позивају на његове раније изјаве, наводе да је из затвора успео да побегне осам или девет пута, а приписује му се и успешно бекство из „Бондстила”. Ово подсећа на случај Фљорима Ејупија, оптуженог за подметање бомбе под аутобус „Ниш-експреса” у Ливадицама код Подујева, пре 23 године, када је погинуло 12, а повређене су 43 особе. Ејупи је такође успео да побегне из базе „Бондстил”. Бивши официр Кфора Кристијан Каш тврдио је да је Ејупи пуштен из „Бондстила” јер је одатле немогуће побећи, а све због тога што је радио за ЦИА.

ПОЛИТИКА