Неће се узнемирити што ће експлозив додатно уздрмати већ оштећен, маја 1942. од Бугара миниран, споменик херојима легендарне Кумановске битке.

Не хају ни бизнисмени ни власти у Северној Македонији, што би за ове послове требало да имају посебну дозволу Управе за културно наслеђе (њој додуше нису ни послали упит), чак ни за важећи акт Министарства културе у Скопљу, од 17. марта 2004, о забрани свих активности у близини овог споменика. Зашто би онда марили на вапаје Српског културно-информативног центра из Скопља, да се спрече пробне експлозије и даља експлоатација која подрива Спомен-костурницу 678 витезова Српске армије? Штавише, из Државног инспектората, позвали су представнике Срба да "присуствују мерењима ефеката планираног минирања"! Транспаренто, нема шта.

Но, понашање и власника копа и македонских власти, мада нас боли, не изненађује. Препознатљиво је и у маниру вештачких нација насталих комунистичким декретима после '45. Предани су у бесрамном фалсификовању историје, нарочито кад из "чињеница" о свом тобожњем трајању треба избацити Србе или присвојити њихову баштину. Зато би им и одговарало да меморијала на Зебрњаку нема. Треба новим генерацијама Македонаца објаснити да су Срби те 1912. ослобађали Стару Србију и у њој Скопље, где се крунисао цар Душан, српски владар попут краљева Милутина и Стефана Дечанског и кнеза Лазара, чије су средњовековне портрете на фрескама манастира Светог Јоакима Осоговског код Криве Паланке, пре три године безобзирно покушали да преименују... Да, много је у овој, само једној реченици и Срба и српског за уши данашњих Македонаца, па ће надлежни зажмурити, а безумници ударити: да се тим Србима заметне сваки траг. Чак и онај који им је донео слободу. 

• ***

  МИНЕ ПРЕТЕ СЕНИМА СРПСКИХ ЈУНАКА: 

  Опасна истраживања у руднику код спомен-костурнице Зебрњак код Куманова, 7. септембра

Упозорење Срп­ског културно-ин­формативног цен­тра (СПОНА) из Скопља на опасност од уништења комплекса војног мемо­ријала Зебрњак код Ку­манова никог у Северној Македонији не дотиче.

Спомен-костурница, где почивају земни остаци 678 ратника Српске арми­је погинулих у Куманов­ској бици, којом је три­јумфално одлучен Први балкански рат, могла би да буде додатно оштећена с обзиром на то да су за 7. септембар, како је потвр­ђено "Новостима", овде заказана "пробна мини­рања" површинског копа Зебрњак.

Уместо одговора пред­ставници српског центра су, како је речено нашем листу, добили чудан одговор на­длежних - "позив да прису­ствују мерењима ефеката планираног минирања".

Упозорење СПОНА, како су "Новости" већ писале, упућено је надле­жнима и у Северној Македонији и у матици Србији. На акт апела да се спрече катастрофалне последице по овај меморијал због на­јављеног даљег минирања у процесу експлоатисања камена у оближњем руд­нику подно меморијала на врху брда Зебњак, из Државног инспектората техничких инспекција Северне Македоније, с потписом самосталног рударског инспектора Ав­душа Јонузија, стигао је поновни одговор - да се представници асоцијације позивају да - присуствују најављеном минирању:

- На основу вашег захте­ва за утврђивање степена утицаја експлоата­ције површинског копа Зе­брњак на споменик, изве­штавамо вас да је заказано мерење сеизмике минира­ња на дан 7. 9. 2023. годи­не. Уколико имате жељу да присуствујете самом мере­њу, молимо вас да назна­чите ваше представнике, не више од три особе, које ће присуствовати самом мерењу...

Из центра СПО­НА за "Новости" је потврђено да је овим поново, ка­ко кажу, "багате­лисан важећи акт ресорног Министарства културе у Скопљу који да­тира још од 17. марта 2004. Овим документом је упра­во Државни инспекторат техничких инспекција до­нео решење о забрани свих даљих активности у близи­ни споменика Зебрњак.

- Но, од тада с е мало ко држао овог важећег акта о забра­ни. Минира­њем и подри­вањем брда Зебрњак и ек­сплоатацијом камена опасно се угрожава сама осно­ва остатака спомен-ком­плекса - ка­жу у СПОНА.

- Наш захтев за утврђивање степена ути­цаја експлоа­тације површинског ко­па Зебрњак на споменик био је првенствено моти­висан како би се утврдио степен оштећења изазван претходним минирањи­ма, као и да се спречи било какво ископавање, а посебно мини­рање у руднику подно меморијала. Подсећамо да претходна решења надлежних институци­ја забрањују било каква минирања у кругу спо­меника Зебрњак. Због свега смо зачуђени због чињенице да је дозвоље­но минирање, укључују­ћи и оно под надзором државних ин­ституција због утврђивања сте­пена угружено­сти споменика.

Српски кул­турно-информа­тивни центар поново је на­длежнима у Скопљу навео да се "оштро противи било каквим активностима ова­кве врсте".

Из ресорног Министар­ства за рад, запошљавање, борачка и со­цијална пита­ња Републике Србије, цен­тру СПОНА је 8. августа стигао, како су нам рекли, опширан од­говор у коме се између осталог закључује да би за, "према информацијама са којима располаже српско мини­старство, поменуту врсту радова требало да буде из­дата посебна дозвола Упра­ве за културно наслеђе, која, међутим није примила ни­какав упит такве врсте".

Надлежни представни­ци Северне Македоније, кажу преносе у СПОНА, наводе нашег министар­ства су обавештени и, како се наводи, "додатно ће ис­питати све наводе".

Монумент био висок 48,5 метара

СПОМЕН-костурница Зебрњак на истоименом брду надомак Куманова, подигнута је по пројекту познатог српског архитекте Момира Коруновића. Освећена је 30. октобра 1937. на 25. годишњицу славне Кумановске битке. У крипти костурнице тада су сахрањене кости 678 изгинулих војника Срп­ске армије којом је командовао регент Александар Карађорђевић.

Монумент је са куполом био је висок 48,5 метара. Грађен је у такозваном српском националном стилу и био је украшен фрескама сликара Живора­да Настасијевића.

У време фашистичке окупације у Другом светском рату, у ноћи између 24. и 25. маја 1942. припадници бугарских трупа и, како је забележено, њихо­вих локалних сарадника, минирали су споменик на Зебрњаку. Срушене су две трећине објекта.

Од тада, никада није комплетно обновљен. Зебрњак је за споменик кул­туре проглашен 1954. године Законом о заштити споменика Македоније.

Новости
Младен Станичић