Железнице Србије 12. септембар 2010.


Када су схватиле да су појединачно мале и скупе за своје кориснике, српска, словеначка и хрватска железница удружиле су се у заједничко предузеће које ће, после наплате трошкова, делити профит на три једнака дела. За 50 одсто више упослиће своје капацитете и промет ће бити три пута бржи.

Оно што политичарима са простора бивше Југославије није лако пошло за руком, за само шест месеци договориле су се железничке управе Словеније, Хрватске и Србије. За 50 одсто више упослиће своје капацитете и промет ће бити три пута бржи.


За оне који извозе из Србије најбољу понуду увек је давао друмски превозник јер је имао јединствену цену и гарантовани рок испоруке на тржишту Европе.


Железница је била скупа јер је понуда, коју су обједињавали шпедитери и за то узимали профит, морала да се тражи на три адресе. Од сада, у новој фирми добијаћете јединствену понуду, и то много јефтинију него да робу, на пример, транспортујете камионом.


"Очекујемо да ћемо један део превоза са друма вратити на железницу и да ћемо један део превоза робе који сада иде алтернативним правцима усмерити на Коридор 10", рекао је Милован Марковић, директор "Железница Србије".


Словенци, који су носиоци нове фирме "Карго 10", први су приметили да је Коридор 4, који чине Румунија Бугарска и Мађарска, боље организован од Коридора 10 и да десет пута више робе превози из Европе ка Азији, и то два пута брже од земаља бивше Југославије.


Пре 22 године, Југословенске желенице годишње су превозиле 8 милона тона робе, а сада, три земље заједно, непуна два милиона тона.


"Све што треба је да ми направимо свој посао у смислу конкурентности наше производње, односно превоза, да надлежна министарстава заврше посао око скраћивања граничне процедуре", рекао је Робет Вуга, директор компаније "Карго 10".


Вуга сматра да нема опасности да заједничка фирма не буде изузетно профитабилна.


Профит у новој фирми делиће се на три једнака дела, по одбитку трошкова. Србија је у доброј позицији, јер је дужина пруге кроз нашу земљу једнака укупној дужини пруге кроз Хрватску и Словенију.


Координатор тима "Железнице Србије" Драган Грујић каже да ће она железница која има најдужи превозни пут, по логици ствари, добијати највећи износ средстава.


"Национални оператери ће приходовати превознину коју наплаћују као што је до сада случај без заједничке фирме. Оно што ће бити добитак је ефикасност коју ће заједничка фирма омогућити клијентима да могу на једном месту да заврше, односно купе превозну услугу", рекао је Грујић.


Удруживање у авио и друмском саобраћају мало је теже, јер су фирме са простора некадшње Југославије продате страним компанијма. Зато ће "Јат ервејз" или "Ласта" морати да траже стратешког партнера ван наших простора.


Македонија ќе ги изнајмува пругите, но директно не се вклучува во заедничката железничка компанија на Србија, Хрватска и Словенија. Таква покана македонски железници не добиле туку само им била дадена опција да ја изнајмуваат инфраструктура.


Директор транспорта Македонске железнице (МЖ) Оливер Дерковски је потврдио упркос највама није добила могућности за укључење у заједничку компанију оснивачким делом, али ипак изван пословних пројеката ипак неће бити.


„Истакли смо интерес, међутим, нисмо добилои конкретна одговор, изјавио је Дерковски.


Засада Македонија ће изнајмљивати пруге – како је објављено, већ се ради на утврђивању модела и цена.