07. април 2010.
Приоритет Србије, током председавања ЦЕФТА споразумом у 2010. години, биће успостављање зоне слободне трговине у региону до краја године, изјавила је државна секретарка у Министарству економије и регионалног развоја Весна Арсић.
Она је, на панел-дискусији “Пуна примена ЦЕФТА споразума – бенефити за привреду Србије”, у Привредној комори Србије, оценила да је сарадња у оквиру региона “предворје” за чланство у ЕУ.
ЦЕФТА је мултилатерални споразум између осам земаља - Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Македоније, Хрватске, Молдавије, Албаније и УНМИК-а, у име Косова и Метохије, који је потписан крајем 2006. године, а ступио је на снагу средином 2007., истакла је Арсић. Према њеним речима, у овој години земље чланице ЦЕФТА требало би да почну преговоре о либерализацији тржишта услуга, као и да успоставе јасна и предвидива правила ради привлачења директних страних инвестиција. Потребно је и да до 1. маја буде отворено тржиште јавних набавки у ЦЕФТА региону, односно да све земље равноправно учествују у процесима јавних набавки у другим земљама, као и да се анализирају правила и пракса у области конкуренције, у складу са правилима Европске уније. У овој години, такође, требало би да буде заокружена и либерализација трговине пољопривредним производима.
Учешће извоза у земље ЦЕФТА у укупном извозу Србије износи 31,5 одсто, а учешће увоза свега осам одсто. Србија остварује суфицит у размени са земљама региона. Прошле године суфицит је износио 981 милион евра, док је увоз био 899 милиона евра, навела је Арсић. Суфицит у трговинској размени Србија остварује са Албанијом, БиХ, Македонијом и УНМИК-Косовом, а дефицит са Хрватском и Молдавијом, са којом има симболичну размену.
Стварање зоне слободне трговине у региону треба да доведе до повољнијег приступа иностраним тржиштима, расту продуктивности, инвестиција, запослености и извоза. Арсић је навела да још увек постоје нецаринске баријере у трговини међу земљама ЦЕФТА региона, које су нетранспарентне, као што су компликоване процедуре на граничним прелазима због рада инспекцијских служби. Осим тога присутне су и техничке баријере, попут санитарних и фитосанитарних мере и ветеринарске контроле.
Потпредседник ПКС Михаило Весовић нагласио је да земље које не могу да опстану на слободном тржишту региона имају још мању шансу за опстанак на тржишту ЕУ. Према његовим речима, Србија не би смела да предузима никакве мере, које би ограничавале слободну трговину са другим земљама региона, јер се то враћа истом мером. Напротив, потребно је једнострано уклонити нецаринске баријере и сопственим примером показати да слободна трговина доноси користи домаћој привреди. Весовић је подсетио да 30 одсто извоза Србије у ЦЕФТА регион чине пољопривредни производи, а затим следе производи црне и обојене металургије, прехрамбене индустрије, вода и сокови.
Помоћник директора Управе царина Борислав Ињац указао је да су користи за привреду Србије од ЦЕФТА споразума повећање конкурентности српских производа, шири избор тржишта за бесцарински пласман робе или увоз репроматеријала без увозних дажбина.