15. новембар 2017.

Економисти упозоравају да je због пада наталитета становништво све старије и да је младих радника ‒ све мање. Упозорење је реално, али није много подстицајно. Покушали смо да будемо практичнији ‒ пронашли смо установу у којој се системски примењује научна стратегија подстицања наталитета, наводи РТС. У београдском Институту за мајку и дете „Др Вукан Чупићˮ брину о здрављу најмлађих, али се баве и планирањем породице и контролом трудноће, а све у циљу рађања здравог потомства и очувања здравља жена.

Наука је у активном односу према трудници и плоду. Технолошки напредак омогућава врло рани увид у фине процесе стварања новог живота. То доказују најмодернији поступци вантелесног оплођења, као и преимплантациона дијагностика, потврђује нам др Верица Ивановски, специјалиста гинекологије и акушерства, супспецијалиста перинатолог.

Циљ сваког гинеколога-акушера је да се здраво новорођенче роди у термину а да се очува телесно и психичко здравље мајке. Планирањем трудноће започиње се савремена контрола. Нажалост, ни у уређеним земљама Европе проценат планираних трудноћа не прелази 50%. Код нас је тај проценат још мањи.

Жена која планира трудноћу зна о свом здрављу више него она која не планира. Евентуални уочени нови здравствени проблеми могу лакше бити отклоњени или превазиђени одговарајућим поступцима. Хипотиреоза, анемија, шећерна болест или банална инфекција мокраћних канала лакше се отклањају ако за њих знамо него ако их трудноћа компликује, истиче др Верица Ивановски, шеф Одељења за пријем, специјалистичке и консултативне прегледе у Институту за мајку и дете „Др Вукан Чупић".

Подаци о посебном начину исхране, узимању лекова, контрацептивних пилула, неких витамина (као на пример витамина А или медикамената због епилепсије), указују да је та особа у посебном нутритивном ризику, објашњава др Ивановски. Ако знамо да је особа вегетаријанац, неопходно је да пре трудноће користи витамине групе Б којих нема довољно и у одговарајућем облику у својој исхрани. У нутритивном ризику је и особа која користи антиепилептике, који ремете метаболизам Б витамина. У појединим заједницама (острвске земље, јеврејске заједнице) постоји већи ризик од наследних болести због генетских промена, мутација, које могу бити присутне код оба партнера; болести су стога врло честе код њиховог потомства.

Према званичној статистици Републичког завода, у Србији мајке у градовима највише рађају око тридесете, у унутрашњости око двадесет седме године. Неретко чујемо да се прва трудноћа оствари чак у време очекиване менопаузе... Статистика и научне препоруке нису у складу. Наша саговорница каже да рађање првог детета не треба одлагати‎ после 25. године.

Жене животне доби 20‒25 година бољег су здравственог стања него оне од 35 или 45 година. Млађе жене боље подносе бројне и физички захтевне обавезе које настају доласком бебе у дом. Девојчице се рађају са око два милиона фоликула, потенцијалних ћелија које могу сазрети до јајне ћелије погодне за оплођење... Тај број ћелија се (за разлику од сперматозоида) током живота стално смањује и не обнавља. Све те ћелије су током читавог интраутериног периода, као и током детињства и са настанком пубертета, изложене бројним спољним утицајима који на њих могу и неповољно утицати... Због свега тога трудноћа и рађање се саветују у трећој деценији живота, наглашава др Верица Ивановски.