Aкадемик Влада Урошевић: Документарни серијал „Закопана мистрија” историјско благо од изузетног културног значаја

Синоћ је у Српском културном информативном центру СПОНА, у Скопљу, започео циклус трибина – Разговори, пројекцијом делова серијала ,,Закопана мистрија” некадашњег уредника Редакције за културу и уметност Радио Телевизије Скопље (РТС) академика МАНУ, др Владе Урошевића. Разговор са академиком водила је доцент др Јасмина С. Ћирић, са Филолошко – уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу.

– Професора академика Владу Уршевића не треба посебно представљати. Реч је о научнику који је много урадио за књижевност, али и за културно наслеђе. Протеклих година у Спони смо говорили о витешкој култури средњег века, о културном наслеђу. Вечерас говоримо с носиоцем посебне титуле: Витез реда уметности и књижевности у Француској“. Пожелевши професору добродошлицу, Јасмина Ћирић је истакла и да је професор Урошевић ових дана актуелан будући да је његова кеига ,,Маџун“ преведена на српски језик.

Разговор у центру СПОНА дочарао је примену документарног филма и аутентичних снимака који су од изразитог историјског и културног значаја.

Документарни филмови су носиоци памћења и сећања на културно наслеђе, због чега и заслужују посебну пажњу у оквиру историје уметности будући да је реч о релевантним изворима информација, речено је на трибини.

Окосница овог сусрета је аудио-визуелни материјал Радио телевизије Скопље и емисија ,,Закопана мистрија” која је у великој мери допринела популаризацији садржаја средњовековних храмова те очувању материјалног и нематеријалног културног наслеђа.

,,Закопана мистрија” је серијал документарних филмова од 32 документарна филм. Серијал је сниман у периоду од 1978. до 1982. године и потписују га тадашњи уредник Редакције за културу и уметност РТС др Влада Урошевић, уредник серије Глигор Чемерски, композитор Ристо Аврамовски, режија Душан Наумовски. Емисије чува програмски Архив Радио Телевизије Скопље.

Професор је веома искрено и надахнуто дочарао амбијент и атмосферу новинарског рада и тадашњег уређења емисија и формирања Редакције  о првим искуствима са телевизијским екраном. Посебно занимљиво искуство је сусрет са Драги Тозијом, високим фунционером у Полицији и о сјајном међусобном односу без обзира што је био полицајац. Ипак је одавао утисак шармантног човека, старовременског господина.

-Јуна ‘63 сам почео са радом, памтим, две камере, два магнетофона немачке производње, један мобилни сто. Прилози су сачињавани једног дана. Потом би снимак касним, вечерњим летом био послат у Београд где је материјал монтиран, да би дан касније емитован. Веома занимљиво искуство.

Прва репоража била је о Галичкој свадби, иако ми се сниматељ одмах након доласка на том неприступачном терену оклизнуо и  пао поломивши руку. Шта ћу, узмем и ја снимам, својеручно направим причу. Друга емсија је била о Охриду, о обнови Самулилове тврђаве. Чекамо данима али се прилог не објављује. Питам зашто? Добијам одговор да се зидарима виде закрпе на панталонама, и да наша радничка класа не може тако да изгледа, рекао је проф. Урошевић.

-„Камен дрво и фантазија“, била је моја прва емисија. Ту сам обрађивао мање познате сегменте народне културе, а прва тема је била о Крушеву. О специфичним троугловима 25 на броју. На тим плочама, били су неки чудни симболи, езотерични једнорози, лавови, земљина кугла, змија….веома необично. Давао сам коменатре, мишљења. И дошао до закључка да то нису грбови, већ нешто што би се данашњим речником дефинисало као лого.

Затим, смо наставили према североистоку земље, кривопаланачки крај. Цела наивна скулптура, као српски крајпуташи, портрети, коњаници. Место уредника је било веома одговорно, телевизија је у то време била озбиљан медиј, а очи јавности озбиљно уперене у тв екран.

Из тога доба памтим, период када су наши Партизани требали да оду у пензију, а они су избацили паролу: ,,Партизани не иду у пензију“. Почели су да пишу мемоаре. Чак и романе. Уследио је телефонски позив директора да се објављују њихови прилози. Сваки дан сам био под притиском да се то приказује. Око 70 посто сам се извлачио, али сам морао и да попустим. Био је то веома узбудљив посао, пун напетости. Доба промена политичке климе, у односу на литературу и уметност. Политика топло-хладно, час партија попушта па час затеже.

Зашто баш ,,Закопана мистрија“?

-Име је дело Чемерског. Он је дао назив. „Залудна мистрија“ је књига  Богдана Богдановића, с тога нам је она послужила као мотив, утицала је да се употреби то име.

Да ли је и како Ваш отац утицао на Вас и шта је говорио?

Отац је био универзитетски професор, и желео је да наставим универзитертску каријеру. Саветовао ми је да се окренем  средњем веку. Да научим турски, арапски и персијски језик како би имао огромно поље доступности знања. То сам одбио, отишавши на књижевност. Иако ме је наводио на средњи век, није гледао наклоњено што се дружим са песницима, пишем песме, и сарађујем у часописима о књижевности.

Урошевић је дочарао однос др Косте Балабанова и др Цветана Грозданова, откривајући на тренутак и њихове међусобне односе на академском плану: – Пошто је било све веома деликатно, требало је употребити дипломатију, посебно ко ће о којој цркви говорити. У својој књизи „Лов на једнороге“, посветио сам по једну причу обојици.

Било је речи о амбијенту, атмосфери како је коришћен хеликоптер за снимање емисија, начин  употребе светла, о броју људи ангажованих у снимању (њих 30 на терену), уз коју паралелу мотива време окретање ка прошлости у поезији, књижевности и уметности…и појаве која је касније следила – национализам.

Професор Урошевић говорио је и о проблемима и непогодама са поплавама које су уништиле део архиве у телевизији.

Снимак целокупног разговора биће доступан на Ју Тјуб каналу Споне.