Алекса Цигановић: Без слуха и воље за заштитне радове на српским споменицима културе у Северној Македонији

У отвореном разговору са Алексом Цигановићем, дипломирани инжињер архитектуре – конзерватор, у Републичком заводу за заштиту споменика културе, подсећамо се на период блиске прошлости у заједничким подухватима и дометима.

– Тада те 2016. године смо проценили да би превентивни заштитни радови на спомен костурници коштали око 2.600.000 денара. Што се тиче спомен капеле у Манстирецу, затекао сам објекат и крипту капеле отворену, са хуманим остацима помешаним са остеолошким материјалом угинулих животиња и животињским гуртом.

Капела је затечена отворена, поломљених прозора, напрсле конструкције, и наслагама птичијег гурта у солеји и наосу. На жалост, није било слуха и воље да се предлози о хитним заштитним радовима Републичког завода за заштиту споменика културе самостално или у колегијалној сарадњи са Управом за заштиту наследства из Скопља спроведу.

Веома мучно искуство коме сам тада сведочио са уваженим колегама историчарем Лајбеншпергером и новинарем Станчићем.

Посета делегације Републичког завода за заштиту споменика Скопљу

Алекса Цигановић, архитект саветник обнавља сећања од посете 2016, 2017, 2019, Скопљу и подсетио се прве сарадње и ангажовања у раду са Центром Спона 2016. када је остварена прва посета општини Македонска Каменица, односно селу Цера на истоку земље, где је спомен школа са костурницом, о чијем стању је писано на порталу Спона.

– Архитектонски фрагменти царских цркава Св. Арханђела и Св. Николе код Призрена и манастира Бањске, допремљени су у Скопље далеке 1927. године, после тадашњих ископавања. Симболички. Радио их је Радослав Грујић. Данас се њихови остаци налазе у трезору Народног музеја Северне Македоније а део у скопском Куршумли-хану у коме се до 1941. године налазио Музеј Јужне Србије. Те године последњи пут 2019, сам их видео и прегледао. Видећемо, шта ће бити даље, подсетио се сетно, Алекса Цигановић за наш портал.