У Националној установи Кинотека Републике  Северне Македоније, од 5. до 11. маја биће организована велика ретроспектива српске кинематографије, у сарадњи са Југословенском кинотеком из Београда, Амбасадом Србије у Скопљу и Српским културно информативним центром СПОНА.

Биће приказано 11 класичних наслова српске кинематографије, продукцијом од раних 60-тих до средине 80-тих  година прошлог века.

Публици у Скопљу програмом ретроспективе биће понуђени филмови – Ко то тамо пева (1980, Душан Ковачевић),  Кад будем мртав и бео  (1967. Живојин Павловић),  Пластични Исус (1971. Лазар Стојановић),  Маратонци трче почасни круг (1982. Слободан Шијан), Варљиво лето 68 (1984. Горан Паскаљевић), Национална класа (1974. Горан Марковић), Петријин венац (1980. Срђан Карановић),,Љубав и мода (1960. Љубомир Радичевић), Балкански шпијун  (1984. Душан Ковачевић), “Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ (1967. Душан Макавејев) и Давитељ против давитеља (1984.  Слободан Шијан).

Филмови у овом избору су део од сто антологијских наслова снимљених од српских режисера у периоду од 1911. до 1999,  а који су 2016. Били проглашени за национално добро од великог значаја у Србији.  Део су пројекта „VIP Кинотека“ са циљем очувања и заштите филмова који су одбележали српску кинематографију; процес дигиталне рестаурације српског филмског наследства је реализовано у Оделењу за дигитализацију и дигиталну рестаурацију при архиву Југословенске Кинотеке у Београду.

Љубав и мода је генерацијски „исписник“ са већ етаблираним модернизмом у литератури, позоришту, џезу и поп музици.  Када будем мртав и бео, Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ и Пластични Исус као изданци „црног семена“ реализма кореспондирају са мрачним тоновима у литератури, сликарств и другим уметностима.

Филмови: Петријин венац, Национална класа, Варљиво лето ’68, Ко то тамо пева?, Маратонци трче почасни круг, Балкански шпијун и Давитељ против давитеља – рађени су у продукцији почетком 1980-тих година. Не може, а да се не повуче паралела са правом експлозијом нових трендова у рокенролу („нови талас“ бендова из Београда, Загреба и Љубљане) и позоришта (врх БИТЕФ – Београдски интернационални театарски  фестивал, ЕУРОКАЗ-Загреб) међу осталим уметностима, али и мултимедијалност као израз.

Овај златан пресек српске кинематографије, како се наводи у најави програма ретроспективе у Кинотеци Северне Македоније, свакако не може да прође и без потенцирања филмова некадашњих студената чувене филмске академије ФАМУ у Прагу, Чешка. Филмови Срђана Карановића, Горана Марковића и Горана Паскаљевића део су те неформалне „чешке школе“ у ексјугословенској кинематографији, иако су понекада сасвим различити према ауторским интересима.

Југословенска Кинотека, основана 1949. године, данас спада у пет најзначајнијих филмских архива у свету. Поред богате збирке филмова југословенске и српске националне кинематографије, ова Кинотека располаже и огромним фондом страних филмова, добијених разменом са другим иностраним архивима, депонираних од физичких и правних лица, као и преузетих од широке киноприказивачке мреже.

М.С.