Прича коју желимо да Вам испричамо, почиње овако: новосадски бенд „Херценшлус“ основан је у мају 2015. године. Идеја о формирању састава је настала из дугогодишњег пријатељства њених чланова, као и из сарадње на другим музичким пројектима.

Намера бенда је да кроз ауторско стваралаштво, уз текстове богате архаичним изразима везаним за Војводину, као што је и сам назив групе, (који ће нам у разговору бити објашњен), представи свој доживљај поднебља у којем живимо, користећи мелодичну, хармоничне и ритмичке елементе популарне музике, са примесама свинга и џеза.

Херценшлус – Путовање у средиште лалошког свинга

„Херценшлус“ обрађују познате песме са простора бивше Југославије, од варошке, староградске, преко евергрина до композиција новијег доба, и дају им посебан шмек…

Прича о Бобану Џевердановићу, човеку који је осмислио овај пројекат, почиње много раније, у Скопљу, где се родио. Свој богати музички занат је „пекао“ у Војводини на више места, од којиј је један и култни „Гарави сокак“.

Оригиналним песмама, каквим „Херценшлус“ обилује, успео је да прво одушеви уреднике у дискографској кући „Кроација Рекордс“, која је објавила њихов албум „Чај са медом“, а касније и бројну слушалачку публику, која их је чула.

Или ће их тек чути на „Нишвилу“ у Нишу у августу, или у првим данима септембра на „Охрид-фесту“, где ће наступити у Интернационалном програму. Лепа прилика за посету старом крају…

Довољно разлога за разговором са Џевердановићем…

Док сам одрастао у Скопљу, живот је био пун музике – каже Бобан

Да на почетку демистификујемо. Шта заправо значи „Херценшлус“?

– Мој ауторски рад са бендом „Херценшлус“ заправо представља доживљај поднебља у којем живим, текстовима богатим архаичним изразима везаним за Војводину, а то је и назив самог бенда (германизам “Херценшлус” – инфаркт, сломљено срце).

Рођени сте у Скопљу, живите у Новом Саду? Колико вам значи град у коме сте научили прве речи и по чему се увек сећате Скопља?

– Рођен сам у Скопљу, где сам завршио основну школу, а након завршене основне школе преселио сам се у Сремске Карловце (код Новог Сада), где и данас живим.

Свако воли свој родни град и када се родиш у таквом граду какво је Скопље, тај град једноставно убацује у тебе неки свој „шифру” коју носиш у себи и са собом, где год да кренеш. „Пелцује“ те неким оптимизмом и лакоћа живљења… Као да ти неко стави руку на раме, а нека магија тече кроз тебе и каже: „Живот је леп“. Верујем да је део магије коју ми је дало Скопље моја љубав према музици.

Док сам одрастао у Скопљу (најпре у насељу „Маџар Маало“, а потом у насељу „Кисела Вода“) живот је био пуно игре и музике. У тим малим и скривеним скопским улицама, пред тим лептирастим и веселим девојчицама, безнадежно заљубљеним дечацима, био је мој први сусрет са музиком, мој први „јавни час и наступ“.

Још се сећам дела рефрена групе („Сакам BMW Алпина…“, групе „Пу“, из песме „Неправда“, а затим у Новом Саду концерт групе „Леб и сол“ у тадашњем „Студију М“. „Леб и сол“ је био и остао моја велика љубав и нераскидива веза са родним градом. Скопље није само град. Скопље је манир и начин живота.

Трудимо се да кроз наше песме што боље испричамо нашу причу

Овог лета „Херценшлус“ има три важна наступа. На „Нишвилу“, у Хрватској, на фестивалу, и у Охриду на Охрид-фесту? Појављују се три различита концепта…

– Радујемо се овим наступима и имамо неку позитивну трему. Имао сам прилику да наступам на многим местима не само у региону већ и ван нашег континента. Сва ова места и публику са наших простора видим као локалну, а из искуства знам да је највећи изазов играти пред својим народом. Увек постоји жеља да будете најбољи што можете, а ми ћемо се потрудити да кроз наше песме што боље испричамо нашу причу.

Наравно, остаћемо при свом концепту, веселом ритму.

Са својом групом „Херценшлус“ доносимо специфичан звук – комбинацију тамбурашке музике, попа, џипси џеза, „лалошког свинга“, и понека шансона…

Иза вас је озбиљна километража. Били сте део „Гаравог сокака“, па сте основали овај диван бенд. Какво искуство носите из периода сарадње са Банетом Крстићем?

– Непуних 20 година био сам у новосадском бенду „Гарави сокак“, путовао по „белом свету” и имао наступе на неколико континената широм планете земље. То је нешто о чему сваки музичар сања када почне да се бави овим послом. Имао сам срећу да остварим неке своје снове као музичар. Сарадња са Банетом и „Гаравим сокаком“ је нешто што је велико искуство, али ме је означило и као гитаристу „Гаравог сокака“. Иако сам одувек компоновао за себе и друге, одлучио сам да је време да они без мене крену даље, а ја да кренем својим путем. Резултат је „Херценшлус“.

„Херценшлус“ има специфичан звук – комбинацију тамбурашке музике, попа, џипси џеза, „лалошког свинга“, а ту је и понека шансона…

Постоји анегдота да сте задивили уреднике у Загребу, када сте им однели да чују песме са албума „Чај са медом“. Песме су живе и искрене. Како су настајале?

– „Лалошки свинг” као идеја је резултат моје сарадње са тамбурашима и тамбурашком музиком. Дуги низ година компонујем и пишем музику за тамбурашке саставе из Војводине и Славоније. Волим тамбуру и ту врсту музике и мислио сам да овај стил свирања може да буде занимљив и да може да се упакује на другачији начин.

Тамбурашка музика, иако ће некима звучати чудно и неспојиво, има много тога заједничког са џипси џезом, џипси свингом… Уз мало експериментисања са мелодијама, свидело ми се како све звучи. Окупио сам пријатеље, преточио идеју у жице… И онда је све текло лако и својим током.

Имао сам срећу да остварим неке своје снове као музичар – каже Џевердановић

Већ радите на новом материјалу. Можете ли нам рећи више о томе?

– Првобитно је било планирано да други албум изађе крајем 2022. године, међутим, мислим да је реалније да се појави почетком следеће године. На албуму ћемо наставити онако како смо започели, са „Лалошким свингом“.

Оно што ће бити ново су обраде, углавном староградских, градских песама са неким другим старим изворним песмама из региона, које ће звучати на наш начин. Наравно, биће ту и обрада песама из Македоније које волим и уживам да их слушам и певам.

Бавите се музичким образовањем најмлађих. Каква нам генерација долази? Има ли талената о којима ћемо једног дана чути и читати?

– Већ неколико година имам своју музичку радионицу где покушавам да нешто свог музичког искуства пренесем на млађу популацију. Постоје разне радионице за гитару, бас гитару, бубњеве…, и мали дечији хор „Цвркутићи“, и то ме посебно радује. Волим да наступам са њима и сви заједно се трудимо да уживамо у томе што је више могуће.

Основни услов за њих је био да су ведри, насмејани и разиграни. Са радом можете много тога. Таленат само олакшава да брже схватиш музику.

Радује ме чињеница да деца неописиво воле да певају, свирају, и наравно, као и у свему, увек се појави неки бисер који ти скрене пажњу и који вапи за знањем. Мислим да смо, генерално, као регион, талентовани и да ће увек бити добрих музичара у целој бившој Југи, само треба да им дамо више простора.

Још ћемо се наслушати добрих песама!