У програм париске филхармоније за концерт 3. јуна у Паризу, уз дела великих композитора класичне музике уврштена је и музика Горана Бреговића са албума „Три писма из Сарајева”

Како је већ било најављено, Горан Бреговић и његови сарадници одржали су синоћ концерт на Тргу републике у Београду, поводом дочека Српске нове године.

Тема овог текста је, међутим, један други концерт заказан за 3. јун ове године у Паризу, с почетком у 20 сати. Реч је о концерту париске филхармоније у чији је програм, уз дела великих композитора класичне музике као што су Бетовен, Дворжак, Барток, Офенбах, Пучини, Сибелијус, Верди и други, уврштена и музика Горана Бреговића.

То што га је стрефио „успех већи од успеха”, Горан Бреговић дугује свом албуму „Три писма из Сарајева”, којег чини једанаест песама: „Jalija” (Sifet & Mehmed), „Christian Letter”, „Pero”, „Duj Duj”, „Baila Leila”, „Muslim Letter”, SOS, „Vino Tinto” „Jewish Letter”, „Mazet Tov”, „Made in Bosnia”.

Поводом изласка албума „Три писма из Сарајева” Бреговић је одржао серију концерата широм света. Премијерно, албум је изведен 2017. године у Паризу, у базилици Сен Дени, а затим у Лондону, Прагу, Риму, Буенос Ајресу, Сантјаго де Чилеу, Мексико Ситију, Сан Франциску, Москви, Минску, Загребу, Београду. Како и приличи, концерт је одржан и у Бреговићевом родном граду Сарајеву 24. августа 2019. године. Беше то у објекту старе турске тврђаве Бијела табија на сарајевском Вратнику.

Ко би могао и помислити да ће славни рокер и шеф легендарног „Бијелог дугмета” отићи тако далеко да ће се наћи и у друштву са славним Лудвигом ван Бетовеном! Руку на срце, мислио сам да ће урадити оно што је стално говорио, то јест да ће након силне јурњаве и концерата са „Бијелим дугметом” отићи у заслужену музичку пензију и да ће, како би рекао, пецати рибу негде на острву Брачу. А верујте ми на реч да баш ништа није наслућивало да ће се он, кад смо били клинци у сарајевској Улици Милоша Обилића, бавити музиком.

Након невиђеног успеха са „Бијелим дугметом”, једна друга идеја му се врзмала у глави. Кренуо је сад са сасвим новим музичким жанром. Оркестру дувачких инструмената којег чине врхунски музички професионалци, уз бугарске певачице, наденуо је провокативно име „Оркестар за свадбе и сахране”. Тако је ваљда и настао онај слоган ових концерата – „ко не полуди, није нормалан”.

Кад год би имао концерт у Паризу, видели бисмо се. У кабареу „Le cabaret sauvage” на североистоку Париза, гледао сам његову „Кармен са сретним завршетком”. Кад се светла у сали погасише, Бреговић корача лагано према бини рецитујући уводне речи за његову „Кармен” на француском језику, са сарајевским акцентом. После представе долети да се видимо. Загрлисмо се. Начас се сетих кад смо као деца причали о књизи „Ајванхо”, те сваког уторка трчали до новинског киоска да купимо стрип са новим догодовштинама „Три угурсуза”.

Концерт у дворани „Rеx” у Паризу би испуњен до последњег места. Неколико дана пре концерта, тражио сам улазницу али их више није било. Излази Бреговић из париског метроа „Bonne nouvelle” са концертним оделом лежерно пребаченим преко рамена. Објасних му да сам закаснио са куповином улазнице. Нисам уопште могао претпоставити да је у тој мери популаран код француске публике. Мало потом звони ми телефон. Јавља се Марија Божиноска која је тад била његов менаџер у Француској. Пружа ми улазницу.

Током концерта мало ко седи. Већина је на ногама. Поцупкују по тактовима музике. Раздрагано пљешћу рукама. Неки наши „југоси” плешу испред бине. И заиста, „онај ко не полуди није нормалан”.

Нови концерт: „Château de la Rivière”, у близини „Bordeaux” винског царства. Овај замак са хектарима винограда купио је неки Кинез. Лето је. Тиска се гомила посетилаца на трави. Провизорне столице. Али опет нико не седи осим старијих особа. Поскакују по тактовима „Оркестра за вјенчања и сахране”. Бубњар-певач запалио публику, као шибицом. Францускиње немају благе везе колико је сати. Урнебес! А онда, оркестар крену са оном песмом кад смо Бреговић и ја били сасвим мали: „Ринге, ринге, раја, дош’о чика Паја…”

Преварих се, па пре концерта дадох мој и-мејл усиљено љубазним домаћицама концерта. Сад, свако мало, стигне ми и-мејл од „Château de la Rivière”. Наравно, уз и-мејл и фотографије боца нове бербе бордо црвених вина. Са ценом, дакако.

Све што је Горан Бреговић досад урадио било је добро. Али све то је наткрилио фасцинантни албум „Три писма из Сарајева” који је чак био номинован и за престижну америчку музичку награду „Греми”. Овај албум, а поготово та његова „три писма” (хришћанско, јеврејско и муслиманско) заправо су – озбиљна музика. Зарад ова „три писма”, нашао се и у друштву са славним Лудвигом ван Бетовеном, и раме уз раме, са осталим великанима класичне музике.