Обележје девојци која је била инспирација за најлепшу љубавну песму (Фото Снежана Ковачевић)

Споменик Ленки Дунђерски из познате велепоседничке породице Дунђерски, жени која је била и песничка муза Лазе Костића, подигнут је у њеном родном Србобрану, где је рођена крајем 19. века. Са шеширом на глави и сунцобраном у руци, у дугачкој хаљини какве су ношене у тадашњим грађанским породицама, бронзана Ленка у природној величини „шета” стазом на србобранском Тргу слободе.

Ленкин лик и занос песника исписали су његове чувене стихове „Санта Марија дела Салуте”, након што је сазнао за прерану смрт младе жене. Песма се и данас сматра најлепшом љубавном у српској књижевности, али је у Србобрану та прича о љубави и непролазној поезији део шире слике која настоји, кроз призму грађанске породице Дунђерских, да проговори о свом идентитету и развоју.

Овде је недавно одржан и научни скуп „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине”. Матица српска је у сарадњи са општином довела у Србобран 13 историчара, историчара уметности, књижевника, да би се осветлио утицај Дунђерских на друштвене токове. Као и споменик, скуп је део манифестације „Ленкин прстен” иза кога стоји локални Дом културе.

Секретар Матице српске Милан Мицић каже за „Политику” да се научни скуп о Дунђерскима други пут организује и да је та породица део идентитета грађанске српске културе од половине 19. до средине 20. века.

„И споменик је важан за Србобран, јер ту изузетну причу српске културе визуелно презентује, што доприноси амбијенту. Прича је шира јер су Дунђерски, у историји српског народа, симбол српског грађанства у Аустроугарској. Истовремено су симболи нестајања и уништавања тог грађанског слоја после 1945, јер им је све одузето, а име укаљано, што породица није заслужила”, наводи Мицић.

Споменик је дело вајара Стевана Филиповића, а изливен је у уметничкој ливници Станишић са Ченеја, где су пре направљена и два споменика Лази Костићу, постављена у Новом Саду и Сомбору 2011. године. Финансијски је Србобрану помогла покрајина Војводина, која такође улаже новац у обнову локалног Дома културе. Ресорна војвођанска секретарка Драгана Милошевић, која је свечано открила споменик, нада се да ће следеће године, како је саопштено, бити завршена започета реконструкција Дома културе у Србобрану и да ће се следећи „Ленкин прстен” реализовати у сређеном простору.

На научном скупу о чувеној породици, са темом „Поглед у будућност Богдана Дунђерског”, један од учесника био је Зоран Суботички. Он је и аутор „Чудесног света Дунђерских”, пројекта из 2015. године. Написао је драмске текстове о Ленки Дунђерски и Лази Костићу, о Ленкином оцу Лазару, као и о његовом брату Богдану Дунђерском који је можда најпознатији по томе што је подигао дворац Фантаст у Бечеју, сада већ дуже време закатанчен, јер се око њега води спор. По текстовима Суботичког, драме су игране по војвођанским дворцима и каштелима.

„Већ дуже заговарам тезу да Србобран мора да веже свој идентитет за породицу Дунђерски. Фокус треба да је на довођењу људи у Србобран да виде то културно наслеђе. Засад општина од тога нема ништа, али на томе се ради”, каже за „Политику” Суботички.

Он је на научном скупу подсетио на занимљиву личност Богдана Дунђерског посвећеног пољопривреди, која му је омогућила монденски живот, испуњен хедонизмом, уживањима у лепоти. Суботички за наш лист истиче и да је Богдан тестаментом оставио имовину Матици српској коју је тиме обавезао да дворац Фантаст послужи за образовањe пољопривредника у пољопривредној академији.

„Нико дотад није осмислио такву генијалну идеју. Треба поштовати идеју некога ко оставља тестамент. По мом мишљењу, била би то установа попут Петнице, нека агро-Петница”, каже Суботички.