Општина Куршумлија је на бранику Србије према КиМ. Припада Топличком округу, а њена територија је у сливу Топлице, Косанице и Бањске реке. Административни и културни центар је Куршумлија. Општина обухвата 952 километра квадратна, с мање од 20.000 становника и негативном демографском ситуацијом. На двадесетак километара од Куршумлије је први град на путу за Приштину – Подујево с 30.000 етничких Албанаца. Топлица је дала „Гвоздени пук”, а у Другом светском рату изгубила је много становника, страдалих као жртве окупатора, нарочито Бугара, који су се светили за поразе у Великом рату. Око Куршумлије су деловали и балисти, који су палили, клали становнике Топлице. Административна граница са КиМ стално је на удару шумокрадица, јер у 92 села живе само стари, немоћни да бране имовину, а што је трагично, има и села са само два–три становника.
Да није АД „Планинка” из Куршумлије са три бање – Пролом, Луковском и Куршумлијском, с пунионицом воде за „пролом воду” и новоотвореном фабриком наменске индустрије на путу Куршумлија–Блаце, економска ситуација била би катастрофална. Некада су у граду радили велика конфекција „7. јули”, ШИК „Копаоник” и МИ „Металац”, који су потпуно уништени почетком 21. века. Од сточарског и воћарског краја, у Топличком округу је мало шта остало. У селима и самом граду сваког дана је све мање становника. Школе су затворене, а села без продавница и са слабом путном инфраструктуром.
Доскора је носилац саобраћаја у Топличком округу био „Ниш експрес”. Све што је некада функционисало, сада је угашено, а аутобуси тог предузећа одржавају саобраћај само на линији Ниш–Прокупље–Куршумлија. И ти поласци су редуковани, а саобраћај према селима је укинут. Од Куршумлије до Луковске Бање има 38 километара. Некада су између ових места била два поласка АТП „Ниш Експрес”, али су и они укинути. Како ће ђаци, болесни, запослени из села стићи од Луковске Бање до административног и културног центра – Куршумлије? Ко нема кола, иде пешице или таксијем. Због небриге свих у држави Србији прети опасност да се Топлички округ потпуно испразни.
Нова мука становника Топличког округа последица је бахатости хладњачара, који не желе да откупљују вишње, јер су им „пуни магацини” од прошле године, а зна се да су ове године вишње у целој Србији родиле много мање него раније. Исто је и са шљивама. То је начин монополиста да оборе цене и створе екстрапрофит. Зато Топличани уништавају воћњаке и одлазе ка Нишу и Београду.
Железничка пруга Ниш – Куршумлија – Косово Поље у прекиду је као последица бомбардовања. Некада је била важна за повезивање села с Куршумлијом и Прокупљем. Брана на реци код Селова гради се дуже од три деценије. Користила би се за водоснабдевање, пољопривреду и туризам. Сви одавно обећавају да ће се овај „Скадар на Бојани” завршити за годину–две, али ни од тога нема ништа.
Топлички округ је пун манастира и цркава из периода Немањића, природних лепота и дивних планина. То би, поред бањског туризма, требало да буде смер нови развоја овог округа. Наду за боље сутра у Топличком крају даје градња ауто-пута Ниш–Мердаре, који пролази кроз центар Топлице.
Погранична општина Књажевац имала је сличан проблем с АТП „Ниш експрес” као и Куршумлија. Решен је увођењем мини-аутобуса са станице Књажевац, који бесплатно вози у свим правцима. Притисли су и хладњачаре, па је откуп воћа загарантован. Као што се види из тог примера, треба извршити притисак на све монополисте и натерати их да буду друштвено одговорни према грађанима.
Слободан Т. Петровић,
Кладово
Оригинални текст: Политика
