Фото: ЕПА Роберт Гемент/АП Лефтерис Питаракис/Депозитфотос/Танјуг/Јутјуб принтскрин/ Википедија/Архив СПЦ/ Документација “Новости” и “Борбе”/ Задужбина Иве Андрића

Несумњиво је да се данашње време карактерише као доба глобализма. Сматрам да је веома корисно о томе разговарати у овом тренутку, како бисмо разјаснили одређене ствари иако је реч о теми која је у последњој деценији веома актуелна, тако да је у вези са њом публиковано доста наслова. Неопходно је напоменути да су у свим издањима изнета само лична размишљања аутора, па као таква не представљају став ниједне институције нити референтне организације.

Овом приликом и ја износим само лични став, па ћу рећи да глобализам представља систем управљања који спроводе најбогатији, а тиме и најмоћнији људи на планети, и по свом обиму и природи може да буде наднационални, планетарни, економски али у одређеном смислу и друштвно-политички систем. Суштина је у томе да је Запад изгубио своје звезде водиље и традиционални хришћански идентитет, који се задржао још само у неким од најтрадиционалнијих православних земаља. Несумњиво да је Русија на првом месту од свих православних земаља у којима се традиционалне вредности налазе на најчвршћим основама. Зато се она и налази на врху листе напада глобалиста.

Сада смо дошли до тачке када можемо да констатујемо да је то управо оно што највише смета носиоцима антихришћанства, чија је идеја да се управља светом од око једне милијарде људи. Заправо, они сматрају да на земљи има превише становника што им представља одређене потешкоће у управљању светом. Логично je да би било једноставније управљати светом са мањим бројем људи.

Фото: ЕПА Роберт Гемент/АП Лефтерис Питаракис/Депозитфотос/Танјуг/Јутјуб принтскрин/ Википедија/Архив СПЦ/Документација “Новости” и “Борбе”/Задужбина Иве Андрића Светски економски самит у Давосу

Ко је конкретан орган или “влада” која управља тим силама које се неретко називају дубока држава, дубока елита или тајна влада? На ово питање је врло тешко одговорити. Оно што са сигурношћу можемо да констатујемо јесте да они не долазе из једне државе. Сматрам да греше они који сматрају да је та организација из Сједињених Држава. Тај закључак није тачан, јер ствари стоје сасвим другачије. САД су једно време биле само инструмент, за који су их антихришћани користили искључиво као гласноговорника, али их ни такав концепт сада више не задовољава. Тренутно се трага за новим оруђима којима би се владало светом.

Као што је познато, њихово постојање је обавијено мистиком, а састанци њихових представника су зачуђујуће тихо и нечујно пропраћени у јавности, као да је реч о неком потпуно минорном скупу. Ипак, у немогућности да сакрију одржавање скупова овако високих званичника великог броја влада и држава, прибегавају извештавању о одржавању тзв. економског самита. То делује прилично наивно и чудно, јер да је заиста тако, да ли би било могуће да се са тако високог скупа не објављују званични извештаји и закључци?

Више и није тајна да неке мултинационалне корпорације управљају великим светским ресурсима. Као пример могу навести Black Rock Fund Advisors и Vanguard Fund Advisors који на глобалном нивоу контролишу имовину већу од 15 трилиона долара. Врло је индикативно да се управо ове две компаније појављују као највећи деоничари у готово свим највећим фармацеутским, медијским, оружаним, транспортним компанијама као и банкама.

Фото: ЕПА Роберт Гемент/АП Лефтерис Питаракис/Депозитфотос/Танјуг/Јутјуб принтскрин/ Википедија/Архив СПЦ/Документација “Новости” и “Борбе”/Задужбина Иве Андрића Спиро Егњу, бивши потпредседник САД.

Грамзивост и незајажљивост глобалиста

Главне карактеристике глобалистичких сила су њихова грамзивост и незајажљивост у стицању богатства. Наравно да су њихове мете Кина и Русија, али са Кином као највећим светским економским гигантом не иде тако лако, док им са Русијом то није успело за време Бориса Јељцина. Пошто је у питању тајна организација можемо само да претпоставимо да је на глобалном плану могуће прекомпоновање глобалистичких снага, у првом реду у стварању новог савеза Америка – Енглеска – Аустралија, што треба пажљиво пратити, јер постоји могућност да управо овакав новоформирани савез замени улогу НАТО.

Можда бих имао да кажем још коју реченицу, али овде бих се зауставио и послушао савет мудрог старогрчког филозофа Аристотела, који је рекао: “Човек је власник само оних речи које није изговорио”.

Фото: ЕПА Роберт Гемент/АП Лефтерис Питаракис/Депозитфотос/Танјуг/Јутјуб принтскрин/ Википедија/Архив СПЦ/Документација “Новости” и “Борбе” /Задужбина Иве Андрића Васељенски патријарх Антигора

Историја глобализма се у најкраћим цртама може поделити на три дела, и то: прва фаза до 1914. године, друга до 1945. и трећа фаза од 1945. године до данашњих дана. Иако је пад берлинског зида 1989. године симболички означио отворену појаву глобалистичке власти, може се сматрати да се прави почетак историје глобализма догодио неколико стотина година раније, у време Буржоаске револуције 1789. године. После успостављања капитализма у Француској, он је у правом смислу речи постао смисао и суштина друштвено политичког и економског пословања држава у свету.

Временом, развијајући послове, капиталисти су за себе освојили значајну економску и политичку снагу у својим државама. До појаве првих мултинационалних компанија долази у 19. веку, а тиме и међусобне борбе капиталиста за превласт унутар граница сопствених држава. Како у локалним оквирима њихових држава нису биле испуњене све амбиције домаћих капиталиста, они су се окренули трагању за профитом “изван своје куће”. Незадовољни до тада затеченом расподелом ресурса међу државама, групе капиталиста одлучују да потраже срећу у отварању ратних жаришта. Тако је крупан капитал изазвао два светска рата, 1914. и 1941. године.

Фото: ЕПА Роберт Гемент/АП Лефтерис Питаракис/Депозитфотос/Танјуг/Јутјуб принтскрин/ Википедија/Архив СПЦ/Документација “Новости” и “Борбе”/ Задужбина Иве Андрића Васељенска патријаршија у Истанбулу

У прва два светска рата крупни капиталисти су се борили за колоније и на тај начин практично утврдили своје међусобне односе. Нажалост, сународнике тих супермилионера и друге народе је то врло скупо коштало. У Првом светском рату је било 17 милиона погинулих и 21 милион рањених, док је Други светски рат био још крвавији, са 60-80 милиона мртвих и огромним али непознатим бројем рањених. Математички говорећи, око 10% светске популације је заувек нестало током оба светска рата. Ова чињеница нам шаље застрашујућу поруку, а то је да је људска грамзивост најпогубнија људска особина, која се нажалост, задржала до данашњег дана.

После 1945. године, глобалисти крећу у пљачку преосталих ресурса на планети, путем вођења локалних ратова уз агресивно коришћење манипулативних медијских средстава, и то синхронизовано и без значајнијих међусобних сукобљавања. Овај период траје све до данас.

Фото: ЕПА Роберт Гемент/АП Лефтерис Питаракис/Депозитфотос/Танјуг/Јутјуб принтскрин/ Википедија/Архив СПЦ/Документација “Новости” и “Борбе”/ Задужбина Иве Андрића Црква Светог Ђорђа у оквиру васељенске патријаршије

Стварање једне светске религије и успон сатанистичког култа

Прва и једина брана и препрека на путу ширења глобализма представља хришћанска црква, као најдоминантнија светска религија. Као што је познато из хришћанске историје, 1054. године дошло је до велике шизме када се Римокатоличка црква отцепила од хришћанства, и тако су настале Источна и Западна црква. Када је реч о западном хришћанству, оно не представља никакву озбиљнију препреку за напредак глобализма, с обзиром на то да западно хришћанство као црква или религија, више не представља озбиљан фактор у земљама западне хемисфере.

Глобалисти су у Западну цркву одавно убацили клицу афирмисања једнополних бракова (LGBTQ+) коју је Западна црква прихватила, чиме је нарушила суштину брака између мушкарца и жене, коју је Господ Исус Христ благословио у Кани Галилејској. Нажалост, и дан-данас се на готово свим католичким и протестантским црквама у САД и Канади вијоре заставе организације која промовише патолошке заједнице истополних парова.

Такође, САД, Канада и Велика Британија су водеће државе у свету у промовисању сатанизма као покрета, чему се Западна црква јавно не супротставља. Штавише, покушавају на све начине да наведене девијантности и антихришћанске елементе убаце и у неке православне земље.

Као неславан пример може да послужи догађај од 18. фебруара 2022. године када је у 19 часова и 51 минут (у ударном термину) у програму Јавног сервиса Радио-телевизије Србије емитован документарни филм, који у афирмативном тону приказује појаву сатанизма, тј. филм који се зове “Слава Сатани”, и који прати успон Сатанистичког храма у САД? Другим речима, ради се о покрету који постоји само шест година, а већ је постао један од најконтроверзнијих верских покрета у америчкој историји. У филму се сатанистички храм и његов вођа Лукијен Грејвес позивају на сатанску револуцију да би наводно спасли душу нације. Поред тога, у филму се у афирмативном тону представља сатанистички култ, који се труди да победи у рату против хришћана.

Фото: ЕПА Роберт Гемент/АП Лефтерис Питаракис/Депозитфотос/Танјуг/Јутјуб принтскрин/ Википедија/Архив СПЦ/Документација “Новости” и “Борбе”/Задужбина Иве Андрића Хенри Кисинџер један од стратега прекомпоновања света

Имајући у виду крајње негативне и опасне тенденције које долазе са Запада, у првом реду, да се Господ Исус Христос – Богочовек замени човекобогом, као и активности на стварању тзв. једне светске религије на чему већ вековима ради сатанистичка антихристова војска, Центар за заштиту хришћанског идентитета из Београда је овим поводом протестовао код највиших верских (Српска православна црква) и политичких ауторитета Републике Србије (Министарство културе), захтевајући да се овакве ствари не понављају јер су у супротности са традиционалним вредностима православне вере и традиције српског народа.

Дневни лист “Политика” је у понедељак 20. фебруара 2020. године објавио чланак под насловом “ЦИА открила документе о сарадњи са Васељенском патријаршијом”. Тиме је само потврђено да је америчка обавештајна агенција изабрала древну Васељенску патријаршију и њеног поглавара, оценивши да на тај начин може лако да реализује све планове у корист светских глобалистичких сила. Морамо признати да су правилно проценили, да је једино Православна црква остала последња брана традиционалних вредности (вера, породица, отаџбина и традиција), као и хришћанских догми светих апостола, светих отаца и васељенских сабора.

Америка уплетена у избор цариградског патријарха

Када је у ЦИА у питању, прислушкивање, подмићивање и уцене – нарочито у периоду Хладног рата, али и други видови тајних борби су се одвијали и на црквеном плану, из разлога што су се суперсиле бориле за вернике. Још пре много година, документи из архива ЦИА показују да су САД биле уплетене у избор цариградског патријарха, што је довело до раскола у православном свету и религијско-политичких афера. Васељенски патријарх Атинагора је био врховни поглавар Васељенске патријаршије од 1948. до 1972. године. Он је ову улогу добро одиграо. На церемонији устоличења 1949. године, позвао је хришћане и муслимане да се “уједине у борби са црвеном претњом”, односно комунизмом.

Током прве проповеди, поред патријарха Атинагоре је стајао губернатор Истанбула. Како се наводи у извештајима британских дипломата, он је био важна фигура Цариградске цркве. Подсетимо се на тренутак на који начин је патријарх Атинагора дошао на престо Цариградске патријаршије. Заправо, још крајем четрдесетих година турска влада је рашчистила пут Атинагори. Његов претходник је био патријарх Максим који је почетком Хладног рата изјавио: “Црква је ван политике.” Он је сарађивао са православном браћом и Руском православном црквом. Током 1948. године је у Москву послао делегацију на јубилеј обележавања аутокефалности. То је разљутило Анкару али и ЦИА, чији су агенти у Турској и Грчкој почели да шире публикацију у којој су откривали неке тајне о патријарху. Они су принудили Максима да 1948. године поднесе оставку, наводно, због болести.

“Акција замене старог Максима на место васељенског патријарха Грчке православне цркве је успела. Више од годину дана су покушавали да га избаце из Патријаршије, која је представљала православне Грке у целом свету. Сада патријарх чека одлуку о следећем постављењу”, написано је у отвореном извештају специјалних служби.

Са Анкаром су договорени сви детаљи у вези са његовим наследником. Главни проблем је био тај што је нови патријарх могао да постане само грађанин Турске, услов који Атинагора није задовољавао, тако да је 26. јануара 1949. године приликом слетања на истанбулски аеродром, Атинагори уручен нови турски пасош.

Фото: ЕПА Роберт Гемент/АП Лефтерис Питаракис/Депозитфотос/Танјуг/Јутјуб принтскрин/ Википедија/Архив СПЦ/Документација “Новости” и “Борбе”/Задужбина Иве АндрићаДокументи из ЦИА показују да су САД биле уплетене у избор цариградског патријарха

Има још пикантних детаља који говоре о диретној умешаности америчке администрације и ЦИА у избор првог међу једнакима по части у православном свету. На пример, у кабинету државног секретара САД Хенрија Кисинџера, 7. јуна 1972. године је зазвонио телефон и на линији је био тадашњи потпредседник САД Спиро Егњу (грчки) први Американац грчког порекла на овој функцији.

Егњу је рекао: “Потребно је да се у Турску пошаље делегација на челу са архиепископом Јаковом. То ће му дати на значају на предстојећим изборима за васељенског патријарха. Он је на челу заједнице која нас подржава и потребно је да се уверимо да гласови турских епископа неће правити препреке”, рекао је тада други човек САД.

Самоуверени Хенри Кисинџер му је одбрусио: “Баш ме брига за турске епископе, али ме је брига за њихову владу”. Тог дана се упокојио цариградски патријарх Атинагора (Спиру), који је у том тренутку био један од најутицајнијих верских личности на свету. Међутим, пошто се његова смрт ишчекивала већ три године, око трона се увелико водила борба.

Диогенис Д. Валаванидис (Новости)