Црногорски уџбеници историје не само да су препуни кривотворених „чињеница”, већ у њима нема појединих поглавља с краја прошлог века, на пример о Савезној Републици Југославији (СРЈ) на коју је извршена агресија током које је НАТО убијао децу, цивиле и војнике који су бранили своју земљу. Нема ни речи о жртвама алијансе у Црној Гори.
„По изјави америчког дипломате Ричарда Холбрука, НАТО агресору је изузетно помагао црногорски председник Мило Ђукановић, а по речима председника САД Била Клинтона, Ђукановић је тражио и бомбардовање локација у Црној Гори. У сакривању тог нељудског дела и државничког саучесништва у удруженом злочиначком подухвату над својом државом и народом, данас у црногорским уџбеницима историје нема ниједне речи о жртвама НАТО-а у Црној Гори”, каже за „Политику” Радан Николић, директор Удружења бораца ратова од 1990. Црне Горе (УБРЦГ).
Познато је да црногорска власт већ 30 година упорно понавља, чак се хвали, како је „НАТО поштедео Црну Гору бомбардовања и разарања”, не помињући ниједну жртву тог злочина. Али и кобног 24. марта 1999. године, првог дана рата, НАТО је бомбардовао циљеве у Црној Гори.
„Бомбардовали су касарну Војске Југославије (ВЈ) у Даниловграду, где је погинуо војник Саша Стајић из Београда, затим војни аеродром у Голубовцима, где је теже повређен један војник, радарско-комуникацијски објекат Ратне морнарице на брду Обосник у Боки Которској, радарски систем на Црном рту код Сутомора и коту изнад тунела Белведер код објекта Радио Бара, на улазу у барску општину”, каже Николић, коме су забрањивали да с ратним ветеранима положи венце на споменике браниоцима Црне Горе од НАТО агресије.
Додаје да је 15. априла бомбардована касарна „Шипчаник” у Тузима, надомак Подгорице, где је погинуо водник прве класе ВЈ Мирослав Божовић.
„Петнаест дана касније НАТО зликовци гађали су мост у Мурину (варошици на северу Црне Горе), где су животе изгубила деца Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић и Јулија Брудар и цивили Манојло Коматина, Милка Кочановић и Вукић Вулетић”, истиче Николић и додаје: „Не сме се заборавити и да су 30. маја бомбардовали рт Арза код Херцег Новог, на који је НАТО испалио око 300 пројектила с осиромашеним уранијумом.”
Николић напомиње да је напокон јасно да су ратови деведесетих били ратови за нестанак било каквог облика југословенске државе и против српског народа и Србије и Црне Горе. Тада је оружаном сецесијом уз помоћ САД и ЕУ разбијена СФРЈ, оружана побуна Албанаца на Косову и Метохији подржана је НАТО агресијом зарад стварања такозване независне државе Косово на територији Србије. На крају је подржано и раздруживање Државне заједнице Србија и Црна Гора зарад пројекта независне Црне Горе и њене евроатлантске употребе.
„У знак осуде наведеног насиља међународне заједнице и сећања на саборце пале у ратовима деведесетих и све цивилне жртве Црне Горе и Србије, делегације бораца и породице палих бораца, уз подршку локалних самоуправа и грађана, положиће цвеће на споменике палим борцима у Никшићу, Мојковцу, Беранама, Андријевици и Тивту.
Политика
