„Електрични грејач кондуктор 3.6” може да загрева простор једноипособног стана од 50 квадрата. Његова максимална потрошња износи 22 киловата за 24 часа

Електрични грејач за загревање ваздуха са директном контролом температуре грејача, који троши мање струје за загревање ваздуха у просторији у односу на класичне грејалице, патентирани је изум Миливоја Пејина, пензионисаног саобраћајног инжењера и проналазача из Новог Сада.

Цела ова прича око проналаска утолико је занимљивија ако се зна да иза патента стоји деведесетогодишњак који пензионерске дане проводи у добро изолованој викендици од сламе и блата у Сремској Каменици.

„Електрични грејач кондуктор 3.6” може да загрева простор једноипособног стана од 50 квадрата. Његова максимална потрошња износи 22 киловата за 24 часа. Уређај ради тако што се прецизном контролом температуре масивних перфорираних грејача, који су обложени рефлектујућим површинама, смањује преношење топлоте радијацијом, а повећава кондукцијом директно на ваздух. Пејин објашњава да је до идеје за овај изум дошао случајно током рада на свом првом патенту – уређају са грејачима у виду перфорираних лимова снаге 1.300 вати, који је служио као сушара за дрво, воће и поврће. Иначе, део овог уређаја био је тема докторске дисертације која је одбрањена на Машинском факултету у Нишу.

– За потребе једног произвођача печурака било је неопходно одржавати константну температуру од 22 степена Целзијуса. Желео сам да се уверим да неће доћи до прегревања, али сам касније мерењем установио да је уређај ефикаснији у односу на изведбу са класичним грејачима – каже Пејин.

Решење које је применио не дозвољава да температура грејача пређе 200 степени. Тако се смањује пренос топлоте радијацијом, а топлота се предаје ваздуху кондукцијом – објаснио нам је Александар Латиновић, шеф Службе за системске услуге у „Електропривреди Србије”.

На овај начин се ефикасније троши електрична енергија, слично принципу на коме раде норвешки радијатори. Реч је о ефективнијем коришћењу струје за претварање у топлоту, иако електроенергетски сектор не подржава такав вид грејања, осим у случајевима када не постоје друге могућности.

Интересантно је да ово није једини проналазак Миливоја Пејина. Он је изумео и грејач за воду, рађен по узору на грејач за ваздух. Проналазач сматра да би овакви уређаји требало да се напајају из соларних панела и да директно греју воду. Технологија соларних панела је узнапредовала и довољно је јефтина да зими може ефикасније да загреје воду од соларних колектора. Овај патент такође чека резултате лабораторијских мерења.