У заједничком пројекту Народне библиотеке „Др Душан Радић“  и Културног центра у Врњачкој Бањи, започела је дигатилација текстова из „Куће сценарија“ са делима значајног дела аутора учесника  досадашњих издања Фестивала филмског сценарија.

Дејан Лучић, директор Народне библиотеке „Др Душан Радић“ у Врњачкој Бањи

Средства за реализацију пројекта, како објашњава директор врњачке библиотеке Дејан Лучић обезбеђена су по конкурсу „Телекома“ Србија.

Наакон скенирања и пребацивања у дигитални формат, најавио је Лучић, сценарија ће бити постављена по годиштима  на званичниом сајту Народне библиотеке „Др Душан Радић“. Посетиоци ће електронскким путем моћи да читају и прелиставају оригиналне странице текста сваког сценарија, у изворној верзији, укључујући чак и додатне исправке аутора.

— Кућа сценарија“ чува значајан број сценарија филмских остварења приказаних на познатом Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи који прошле године доживео своје 44 издање. Најстарији је сценарио који се чува на овај начин је текст Срђана Карановића и Рајка Грлића за филм „Мирис пољског цвећа“ из 1978. године, каже Лучић.

Пројекат „Дигитализација  Куће сценарија“ израдио  је Срђан Чеперковић уз помоћ Мирјане Ђурашевић, уз финансијску подршку МТС-а, чиме ће се омогућити осавремењавање пословања библиотеке и пружање адекватних услуга њеним корисницима у складу са најсавременијим токовима библиотечко-информационе делатности.

То значи да ће  „Кућа сценарија“ целокупној српској јавности представити културно благо везано за филмску уметност, омогућити стручној јавности и свим заљубљеницима у филм нова сазнања из историје југословенског и српског филма и постати својеврсни институт доступан за писање  дипломских и мастер радова, као и публицистичких и научних дела о филму.

Замак културе – Белимарковић Врњачка Бања

Најављена је и дигитализација текстова из часописа „Замак културе“ који је покренуо, недавно преминули књижевник Бошко Руђинчанин, један од основача Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи. Часопис „Замак културе“ био је веома читан  у време бивше Југославије. Прво издање „Тибетанска књига мртвих“, у тадашњој Југославији, у једном од бројева часописа „Замак културе“, како подсећа Лучић, продато је више од двадесет хиљада примерака…

М.С.

Фото: Народна библиотека Др Душан Радић