Лингвисти и борци за унапређење положаја српског језика у српском школству најављују нову рунду борбе за повећање фонда часова у школама и давање повлашћеног статуса српском језику међу школским предметима
Они позивају на широку друштвену акцију како би учење матерњег језика у нашим школама добило третман какав заслужује.
Предуслов за нову фазу борбе за српски језик, како истичу, испуњен је – формирана је Влада Србије.
Проф. Славко Петаковић најављује да ће Друштво за српски језик и књижевност до краја године обновити иницијативу за повећање фонда часова у школама и обезбеђивање натпредметног статуса српском језику.
– Влада је формирана, министар је изабран, па су се стекли услови да опет кренемо у акцију, а да би она дала резултат потребна нам је сарадња и подршка свих образовних институција и институција културе – истиче проф. Петаковић.
Скрајнутост српског језика у школству и површан однос који према овом предмету показује образовни систем, међу разлозима су што нам је матерњи језик запуштен, потиснут и осиромашен. На овај проблем већ дуго указују лингвисти и писци који су поводом 235 година од рођења Вука Караџића, истакли да је у стање запуштености српски језик доспео и због тога што се не изучава довољно у основним и средњим школама, а на факултетима га, осим на националним катедрама филолошких факултета – уопште нема.
Проф. Петаковић сматра да би и ову праксу требало променити, па и на факултете увести било као обавезан или као изборни предмет који би био посвећен језичкој култури.
Наглашава да је то нарочито важно за катедре на којим се студирају страни језици, јер преводиоци морају да знају свој и страни језик у једнакој мери.
Када се упореди школски систем у Србији са образовним системима у Европи, али и у ваневропским државама, испоставља се да је наша земља по заступљености националног језика у фонду часова, на поражавајуће ниском месту. Код нас у основној школи ђаци петог разреда имају пет часова српског језика, а у шестом, седмом и осмом по четири, док у гимазији имају три до четири часа недељно. Најтежа је ситуација у средњим стручним школама, где ученици имају недељно два или три часа српског језика и књижевности.
Поређења ради, млађи основци у Француској имају 12, у Немачкој, Јапану и Шведској по девет. У Русији матерњи језик има натпредметни статус, а деца имају девет часова недељно, плус књижевност.
Основцима – седам часова
НА првој Интеркатедарској србистичкој конференцији у Тршићу донета је и Декларација о неопходном повећању броја часова српског језика и књижевности и Декларација о статусу српског језика, на несрбистичким катедрама и ненаставничким факултетима.
– Тражимо да се најпре повећа број часова у основној и средњој школи, на најмање седам часова у млађим разредима, на шест часова у старијим разредима, на пет часова у гимназијама и на три-четири часа у средњим стручним школама – наведено је у декларацији.
