Усталила се ћирилица у свакодневици Бајине Баште, све већу пажњу овде јој поклањају. Искорак је направљен 2019, када је у локалној скупштини усвојена Декларација о заштити и неговању ћирилице, након чега је утемељена садржајна манифестација „Ћирилична баштина”, која се сваког маја одржава и најистакнутије у неговању тог писма награђује „Ћириличном даровницом” (лист „Политика” је први добитник). Затим је пролетос у центру Бајине Баште отворен први Парк ћирилице у Србији, почетком јесени младо и старо окупила је прва „Ћирилична бициклијада”, а припрема се оснивање Музеја ћирилице у Рачи надомак манастира.
– Уз ово и низ другог, младе подстичемо да редовно користе ћирилицу. Она је национално и историјско писмо којим су нам написане најзначајније књиге, али и писмо наше будућности лако примењиво и у свету савремених комуникација – каже покретач бајинобаштанских активности у чувању ћирилице Синиша Спасојевић из ТО „Тара – Дрина”.
Плод тих напора убран је и ових дана у вароши крај Дрине. Овде је представљен зборник „Ђердан од ћирилице”, нанизан од песама посвећених нашем писму. Познато је да манифестација „Ћирилична баштина” организује песнички конкурс „Чувари ћирилице” и награђује најбоље, а одзив је пролетос био изузетан: на конкурс је стигло стотинак песама, не само од аутора из Србије, него и из Црне Горе, Републике Српске, Федерације БиХ, Северне Македоније, па и Хрватске. Ти стихови преточени су у „Ђердан од ћирилице”, зборник који је уредио писац и новинар Обрад Додић.
На промоцији у бајинобаштанској Установи „Култура” одабране песме читала је Тијана Митровић. Из Организационог одбора „Ћириличне баштине” истичу да ће објављивањем „Ђердана од ћирилице” пут до читалачке публике бити проходнији за многе надарене песнике који пишу у част српског писма.
Када је реч о још значајнијем овдашњем подухвату, стварању Музеја ћирилице у Рачи, Синиша Спасојевић истиче да тај музеј настаје близу манастира Рача, у здању старе школе које је у добром стању, али се већ деценију не користи за наставу. – Активностима везаним за ћирилицу које спроводи Бајина Башта темељ је у историјским и културним вредностима оближњег манастира Рача и чувене Рачанске књижевне и преписивачке школе (са 300 калуђера преписивача) заслужне за очување српског језика и писма у добу ропства под Османлијама. Намеравамо да у здању школе код манастира учионице за Музеј ћирилице претворимо у изложбени простор, да поставку осмисле наши најпризнатији стручњаци из области језика и писма, те да се овде уз примену савремених технологија младима представе лепоте ћирилице и потреба њеног сталног коришћења – истиче Спасојевић.
Након што је пројекат оснивања Музеја ћирилице као националне установе до детаља образложен на седници Националног савета за културу, тај предлог ускоро стиже и пред Министарство културе. По речима директора ужичког Историјског архива Жељка Марковића, члана Националног савета за културу, историјски значај манастира Рача (као и оближњег манастира Рујно, где је 1537. штампана прва књига на тлу Србије „Рујанско четворојеванђеље”) чине оправданим идеју да управо у Рачи буде Музеј ћирилице.
– Све најлепше и највредније на нашем камену, малтеру и папиру написано је ћирилицом. Питање њеног трајања везано је и за наше трајање као државе и друштва. Парафразираћу речи академика Љубомира Симовића, нашег Ужичанина: да смо овде били и да јесмо, не говори ни стуб ни камен него слово. А Музеј ћирилице потребан је не само Србији већ и европском културном простору – изјавио је Марковић.
