Књига „Драмски јунак Доситеј“ у којој се Доситеј Обрадовић појављује као лик у десет драмских текстова, приређивача Радомира Путника, представљена је у РТС клубу.
На представљању књиге Драмски јунак Доситеј у издању РТС Издаваштва и Задужбине „Доситеј Обрадовић“ у РТС клубу су говорили: уредници издања др Душан Иванић, проф. емеритус, Филолошки факултет у Београду, члан Управног одбора Задужбине „Доситеј Обрадовић” и Драган Инђић, одговорни уредник РТС Издаваштва, др Јелена Перић, театролог, др Марко Недић, књижевни критичар и др Бошко Сувајџић професор Филолошког факултета у Београду и председник Скупштине Вукове задужбине.
У књизи је сабрано десет драма, писаних за позориште, радио и телевизију, почев од Младости Доситеја Обрадовића, Косте Трифковића из 1871, затим оних екранизованих, као што су Вук Стефановић Караџић, Милована Витезовића, или Јастук гроба мог, Слободана Стојановића, до Ноћног путовања у Карловце, Душана Белче. Све оне сведоче о потреби сценског приказивања Доситејевог живота.
„Све ове драме имплицитно варирају, што је занимљиво, тему неостварене љубави, затим односа између духа и тела. Његовог јавног живота. Веома ми је драго што се овде налази и радио-драма Миодрага Матицког, Сатпутник, која је врсна. Овде су све људи који знају свој посао, који улазе у ту биографску материју, онда се одмакну од ње и направе једно врло занимљиво дело“, наглашава проф. др Бошко Сувајџић.
Аутори ових драма на основу расопложивих докумената, пре свега писама, скицирају портрет човека који се осим страсти према мисији културног препорода Србије, радује и сасвим обичним, свакодневним даровима: хлебу, вину, љубави.
„Драмски писци су трагали за оним што Доситеј није оставио као непосредно сведочанство. Дакле, писце је привлачила нека врста имагинативне игре са Доситејевим сведочењем о сопственом животу. Тако да су ту углавном важније љубавне приче, о чему Доситеј није говорио“, напомиње проф. др Душан Иванић, уредник издања.
Због својих врлина, али и особености, Доситеј је временом постао личност која је из националне историје, књижевности и антропологије ушла у драму и постала драмски јунак. Преостаје нам још да пратимо како се појављује, развија и остварује као драмски лик.
Реч Радомира Путника, приређивача књиге
„Доситеј је био онај, драгоценим искуством и познавањем политичких прилика у Европи, судбином одабрани мислилац који је прихватио задатак да помогне устаницима у успостављању административног, дакле, руководећег апарата будуће државе Србије.
Он је, доиста, одредио пут којим се мора поћи – то је стаза која се заснива на образовању и рационалном промишљању интереса српског народа; међутим, Доситејеве заслуге су далеко веће и значајније на другом, данас би се рекло, општем културолошком подручју и оне надилазе ограничења која постављају године, деценије и векови.
Доситеј је оснивао школе, богословију, стварао књижевни језик, васпитавао и науковао као учитељ бројне ученике у српским срединама у расејању, као и ђаке других нација, писао и проповедао, дубоко верујући у снагу разума, писмености и школе.“
