Наставници Филозофског факултета, дошавши у Скопље, одмах су увидели да се у свом раду не могу ограничити само на ангажман са студентима. Као водећа и највиша установа науке, која је на првом месту имала истраживати земљу, живот и историју Јужне Србије професори факултета су преузели на себе развијање и шире културно просветне делатности, а тиме и адекватних установа, секција и друштва.
Касније ће она прерасти у сасвим независне установе од факултета развијајући се непрестано, мање или више, од којих неке и као баштиници данашњих.
Скопско научно друштво
Одмах по оснивању факултета међу професорима факултета се зачела идеја о организовању и систематизацији научног истраживања Јужне Србије. Избором Тихомира Остојића за првог декана факултета у Скопљу, са њим у контакт ступа Тихомир Ђорђевић, професор београдског универзитета, који му прослеђује своју идеју научног друштва и нацрт плана за његов будући рад. Декан Остојић је са одушевљењем прихватио ову идеју и одмах се приступило његовој реализацији.
Радослав Грујић
Одлуком Савета факултета на седници од 30. јануара 1921. године, оснива се посебан Одбор на челу са деканом Тихомиром Остојићем и професорима Степаном Куњбакином, Радославом Грујићем и Светомиром Николајевићем како би овај план детаљно проучили уи припремили предлог оснивања и устројства посебног научног друштва факултета.
Именовани Одбор је припремио правила и она су усвојена на седници факултетског Савета 9. марта (негде се наводи 26. март) 1921. године. Друштво је добило назив „Скопско научно друштво“, као прво које ће радити и организовати рад на свестраном научном проучавању Јужне Србије и суседних области, истовремено развијајући науку и уметност уопште. Још током летњег семестра 1920/21. друштво је одржало две седнице са читањем радова и дискусијама.
Тихомир Остојић
Изненадном смрћу декана Тихомира Остојића, који је био и први председник друштва, 18. октобра 1921, као и недовољним финансијским средствима, његове активности су у великој мери замрле. Овакво стање потрајаће све до априла 1925. године, када ће поново иницијативом Тихомира Ђорђевића који је, због својих истраживања Јужне Србије цео летњи семестар те 1925. годинести Скопљу, друштво обновити своје активности.
Као трајне резултате таквога рада Скопско научно друштво је међу својим издањима објавило четири серије научних публикација. Обновом рада друштва 21. априла 1925. године покренут је и научни часопис „Гласник Скопског научног друштва“, излазећи једном годишње у једној књизи.
Први уредник часописа био је Радослав М. Грујић, који је и његов оснивач, истовремено и председник друштва од 6. новембра 1921, када jе заменио рано преминулог председника-оснивача, првога декана Скопског факултета, др Тихомира Остојића. Професор Грујић ће на месту предсеника Друштва и главног уредника Гласника остати све до 20. октобра 1937. године. Њега је на месту уредника одељења друштвених наука Гласника СНД–а заменио др Мита Костић, оставши на тој дужности све до почетка рата, априла 1941. године.
Мита Костић
Од 1927. додине часопис је био подељен на два одсека (дела): друштвених и природних наука. Сваки одсек излазиће годишње у посебној књизи. Годишња издања одељења природних наука излазиће 1927, 1929, 1931, 1937 и 1939. године, док ће она одељења друштвених наука бити објављивана 1928, 1929, 1930, 1932, 1933, 1934, 1935, 1936, 1938 и 1940. године.
До 1930. г. биће објављено 8 књига, као и још две књиге посебних издања, док је у периоду 1925 – 1937 објављено 17 књига Гласника, са 4710 страна текста велике осмине и 1862 илустрације, где je 106 домаћих и страних аутораобјавило 338 научних радова о најразноврснијим научним проблемима Јужне Србије, од којих свеске Одељења друштвених наука под уредништвом Радослава М. Грујића и Мите Костића, a свеске Одељења природних наука под уредништвом Петра С. Јовановића, B. С. Радовановића и Станка Карамана.
Поред тога, као своја посебна издања, Скопско научно друштво издало је још и следеће три друге серије публикација: „Књиге Скопског научног друштва“, до 1937. г. издате су 3 књиге, у којима су објављене три велике монографије посвећене култури и прошлости Јужне Србије; „Зборник за етнографију и фолклор Јужне Србије и суседних области“, до 1937.изашла је 1 књига, под уредништвом B. С. Радовановића; и „Зборник за историју Јужне Србије и суседних области“, до 1937.г. објављена јетакође 1 књига, под уредништвом Радослава М. Грујића.
Станко Караман
До последње године свог излажења, 1940, објављена је још 1 књига одељења природних наука и још 2 књиге одељења друштвених наука, чинећи укупну бројку од 21 издатог броја Гласника.
Посебно издање Гласника (бројеви XVI-XVIII) Друштво је издало 1937. године поводом прославе јубилеја ослобођења, под називом: „Споменица двадесетпетогодишњице ослобођења Јужне Србије 1912-1937“. Споменица има 1069 страна где су објашњене географске основе, политичка историја, етничке прилике, привреда, техника, социјална питања, књижевност, штампа, школство, административна подела и органи власти кроз историју и друштва и установе Јужне Србије. Ово издање можемо с’ правом назвати правом Енциклопедијом Јужне Србије -EncyclopaediaMeridionalisSerbiae.
Овако многобројни научни прилози, који имају и нарочитог значаја за националну српску науку и културу, као и науку и културу уопште, као извор пружају пуно вредних податакаи научне грађеза истраживање о овој старој српској области, y којој су колевка и језгро средњевековног српског националног и државног живота и културе.
Друштво је имало и врло разгранату размену публикација, што је обогаћивало фонд сопствене стручне библиотеке. Издања друштва редовно садрже и резимеа на једном од светских језика, тако да су она похрањена осим у најважнијим домаћим научним установама, међу којима су Матица српска, Српска краљевске академија и Југословенска академија знаности и уметности, сарадња је успостављена и са око 50 главних научних средишта Европе и остатка света са неколико стотина научних публикација, a где су заступљене и највише светске научне установе, као: Британски музеј y Лондону и Национални музеј y Вашингтону; све три немачке академије наука, y Берлину, Минхену и Бечу; најважније словенске академије наука, обе руске, y Петрограду и Одеси, и чехословачка, y Прагу. Ови подаци јасно указују са каквим су ce интересовањем пажњом пратила издања Скопског научног друштва y страном научном свету, која су се научним проучавањем балканских простора бавили од давнина, посебно обраћајући своју истраживачку пажњу на проблеме некадашњег језгра српске средњевековне државе.
Најзаслужније личности
За постизање овакозначајних достигнућа које је постигло Скопско научно друштво y својој национално-културној мисији у току свог потојања, треба захвалити y првом реду иницијативи и сарадњи научних и стручних радника окупљених y овој научној организацији Скопља и Јужне Србије, на чијем челу ce најдуже налазио Радослав М. Грујић, као председник од 6. новембра 1921, па све до 20. октобра 1937. године, када је преузео катедру историје цркве на Теолошком факултету у Београду. Његовим неуморним радом, залагањем и усмеравањем, често и без икакве финансијске помоћи од стране државе, друштво је окупљао најугледније истраживаче којима је предмет научног проучавања био простор Јужне Србије. Гласник друштва је у периоду излажења 1925-1940. прерастао у један од најцењенијих научних часописа у тадашњој Краљевини, чија је вредностистовремено била препозната и цењена широм Европе и света.
Краљ Александар Карађорђевић
Осим прегалништву научника, истраживача и уметника који су директно учетвовали у његовом раду исто таκο не смемо заборавити на велику материјалну помоћ од стране државе, скопске општине и приватних дародаваца. Њихови су новчани прилози у овој главној научној организацији Јужне Србије и касније Вардарске бановине, у већој мери уследили тек након снажног добротворског примера Блаженопочившег Витешког Краља Александра I Ујединитеља, првога и највишег добротвора и заштитника Скопског научног друштва.
Развијајући ce уз две највише научне и културне установе Скопља и Јужне Србије, Филозофски факултет и Музеј Јужне Србије, од којих je оснивање прве, 2. фебруара 1920, везано за иницијативу ондашњег ректора Београдског универзитета Јована Цвијића, a оснивање друге, 1. априла 1924. године, везано за приватна настојања и прегнућа некадашњег професора и декана Скопског факултета Радослава М. Грујића, можемо слободно рећи да је Скопско научно друштво било Академија наука и уметности Јужне Србије у малом и да је иза себе оставила велика научна достигнућа из разних друштвенио-хуманистичких и природних наука, од којих су многа од непроцењивог значаја и за данашњу науку.Скопско научно друштво je у периоду 1925-1941 са пуно успеха извршило свој главни задатак: да систематизује, организује и проучава простор Јужне Србије, а истовремено развија науку и уметност уопште.
(Наставиће се)
приредио: Милош Стојковић, КГ5
Српски културно информативни центар Спона– Скопље
