Филозофски факултет у Скопљу – оснивање и почеци прве високошколске установе на Југу

У години када обележавамо златан јубилеј – 100 година од оснивања Филозофског факултета у Скопљу, чинећи га најстаријом високошколском установом не само у данашњој Северној Македонији, већ најстаријим између Београда и Атине.

Старија високошколска установа и од Аристотеловог универзитета у Солуну основаног 1925. године. Српски културно информативни центар Спона из Скопља у концепту обележавања јубилеја делом овогодишњих пројектних  активности жели и да серијом својих чланака (ре)аформише значај ове установе која је у многоме превазилазила значај у уско академским оквирима, већ била расадник и утемељитељ многих других културних, научних, уметничких, грађанских, музејских и образовних институција, од којих неке постоје и до данас: Музеј Јужне Србије (1921), Скопско научно друштво (1921), Географско друштво – одсек (1922), Друштво за српски језик и књижевност (1926), Народни Универзитет у Скопљу и Јужној Србији (1922), Факултетска и прва јавна библиотека (1920), Академнско литерарно друштво „Његош“ (1921), Академско певачко друштво „Обилић“ (1928), Академско географско-етнографско студентско душтво „Јован Цвијић“ (1929), „Студентски дом краља Петра I Ослободиоца“ (1931), Педагошко друштво (1937), Црквени музеј (1937), итд.

Након ослобођења јужних крајева Старе Србије 1912. године,поред политичке пацификације у периоду 1912-1914. г. истакла се и потреба увођења редовног стања и у остале сфере живота, па и у просвети и образовању, које су на југу била на врло ниском ступњу, са преко 90% неписменог становништва.

Кренуло се са обнављањем старих и отварањем нових основних и средњих школа, а истовремено покренута је и иницијатива оснивања једне високе школе која би задовољила потребе средњих школа, али још и више умањила проблем недостајаћег учитељског кадра, вршећи истовремено и функцију културно-научног центра „класичног српског југа“, како се тада говорило. Ове планове прекинуло је избијање Великог рата, бугарско-немачка окупација Краљевине Србије и Скопља 1915-1918.

Након поновног ослобођења, интерес и рад на просветном подизању Јужне Србије су појачани, захваљујући снази нове и уједињене краљевине, чиме су се стекли повољни услови за реализацију старе идеје о оснивању Филозофског факултета у Скопљу. Идеју нарочито истичу научници из области друштвено-филолошких наука, међу којима прво место заузима Јован Цвијић, тадашњи ректор Београдског универзитета. Цвијић – Spiritusmovensоснивања факултета у Скопљу у својим дугогодишњим истраживањима крајева Јужне Србије, био је врло упознат са свим етнолошко-језичким, културно-споменичким и природним богатствима тог краја, као и друштвено-просветне заосталости области који су тек закорачили из феудалног мрака под Османлијама у модерно доба. У консултацијама са министром просвете Павлом Маринковићем, који је прихватио предлог уваженог ректора, кренуло се у оснивање нових факултета, Филозофског у Скопљу и Правног у Суботици.

Министар просвете П. Маринковић упућује 11. децембра 1919. године писмо ректору Београдског универзитета, Ј. Цвијићу:

Господине Ректоре,

Као што вам је познато, Скопље је један од најважнијих градова у целоме Краљевству како у трговинском и економском погледу, тако, и нарочито, у политичком, националном и културном погледу. Стога је и просветни рад у Скопљу почео, одмах по ослобођењу, да се развија у великим размерама. Из истих разлога је несумљиво врло потребно да се у Скопљу оснује и нека школска установа виша од гимназије и учитељске школе које за сада тамо постоје. Ради тога намеран сам поднети предлог Краљевској Влади да се, у што краћем времену, оснује у Скопљу филозофски факултет. Овај факултет не само да би био од великог националног и културног значаја и утицаја, већ би тиме што би привукао знатан број студената, олакшао у неколико и рад Универзитета у Београду.

Пре него што бих приступио извршењу ове своје намере, ја Вас молим, Господине Ректоре, да бисте изволели прибавити мишљење филозофског факултета Универзитета у Београду како о самој овој намери, тако и о начину на који би се она могла што успешније привсти у дело. И.т.д. …

Већ 13. децембра 1919. г. састаје се Универзитетски савет, који се позитивно изјаснио о предлозима министра, односно покретању оснивања нових факултета у Скопљу и Суботици. Поред аргумената наведених у писму министра, Савет је навео још и додатне: „Даљина Македоније од Београда. Пажња Београда као центра привучена је на наше земље северно од Београда, те ће Македонија још више бити занемарена. Због тога је потребно имати у Скопљу јак центар наше цивилазије. Сви који о томе мисле, држали су да је најприлагодније тамо основати Философски факултет. На првом месту за националне и хуманистичке науке ради испитивања народа, земље, старих цивилизација. Факултет скопски несумљиво ће привући ученике који су родом из Македоније, Старе Србије и знатног дела Црне Горе“.

Савет Филозофског факултета у Београду на својој седници од 25. децембра 1919. г. прихвата иницијативу ректора Ј. Цвијића и доноси одлуку да будући филозофски факултет у Скопљу треба бити аутономног карактера. Ово мишљење прихвата Савет Универзитета на својој седници, 31. децембра 1919. г, уз давање овлашћења ректору да такав званичан предлог достави министру просвете на даље разматрање, заједно са предлогом за осн. Правног факултета у Суботици. Након што је посебна комисија Универзитета саставила предлог уредбе за филозофски и правнички факултет, ректор је исту поднео министру просвете 12. јануара 1920. године.

Након прихватања нацрта, Уредба о Философском факултету у Скопљу и Правном факултету у Суботици, потписана је од стране ЊКВ краља 2. фебруара 1920, а званично објављена у Службеним новинама Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 7. фебруара 1920. године,што се узима као дан оснивања Филозофског факултета у Скопљу.

Према Уредби, Филозофски факултет у Скопљу постаје самостална установа, за коју важи Закон о Универзитету у Београду (1905), који је самосталан (аутономан– прим. аут. ) у својој администрацији и има свој засебан буџет. Факултетски Савет врши, поред обичних факултетских послова, још и оне послове који се тичу факултета, а који су законом о Универзитету стављени у надлежност Универтитетског Савета или Академске Управе. Академски Суд састављаће три професора које факултет сам изабере. Уредбом је предвиђено да настава траје 6 семестара (од 1921/22 – 8 семестара), при чему се докторски испити не могу на њима полагати. Сведочанства (дипломе) са новооснованих факултета имају исту вредност као и оних издатих у Београду. Плате и ранг наставника у Скопљу и Суботици изједначене су са онима у Београду.

Што се тиче предмета, Уредбом су наведени следећи семинари (катедре):

Философија с педагогијом Географија, Етнографија са Етнологијом, Српски језик са јужнословенским језицима, Остали словенски језици са њиховим литературама, Историја српске књижевности са југословенским књижевностима, Класична филологија, Историја Срба, Хрвата и Словенаца са историјом Балканског полуострва, Општа историја, Византологија, Археологија са историјом старе уметности.

Уредбом је одређено да Факултет у Скопљу у сагласности са београдским Филозофским факултетом реши када и како ће се попунити наставнички кадар за јестаственицу (билологија, зоологија и минерологија  – прим. аут.), хемију, физику и математику (будући природњачки одсек).

Већ 20. фебруара 1920. састала се посебна комисија Савета Универзитетаза скопски Филофозски факултет. Главно питање било је избор наставника и обезбеђење потребне зграде у Скопљу за рад факултета. Проф. Тихомир Ђорђевић је као изасланик Универзитета отишао пут Скопља, утврдивши да у граду не постоји адекватна зграда и да би привремено могао бити коришћен један спрат Учитељске школе, познате и као Идадија (зграда старогОсманског империјалног Лицеја – прим. аут.).

Марта и априла 1920. комисија је предложила, а касније Савети универзитета и факултета у Београду усвојили имена кандидата за места професора. Тако су за прве професоре изабрани: Степан Михаилович Куљбакин, редовни професор харковског универзитета за редовног професора словенске филологије, др Тихомир Остојић, секретар Матице Српске у Новом Саду, за редовног професора српске књижевности с југословенским књижевностима, др Радослав Грујић, професор богословије Св. Саве у Београду, за ванредовног професора историје српског народа, др Мита Костић, професор гимназије у Сремским Карловцима, за доцента српске историје и Милош Ивковић, професор гимназије у Скопљу, за хонорарног професора српског језика. Први изабрани наставници скопског факултета своју прву седницу Савета факултета одржали су 9. маја 1920.године у згради београдског Ректората (Капетан-Мишино здање). Седници су присуиствовали, испред ректората Универзитета, Јован Цвијић, ректор, као и професори Александар Белић и Станоје Станојевић, а у име факултета професори Тихомир Остојић, Степан Куљбакин и Радослав Грујић.

На седници је једногласно изабран за првог декана др Тихомир Остојић. За заступника и заменика декана изабран је Радослав Грујић. У току летњег семестра одржане су још две седнице савета (15. маја и 15. јуна). На овим седницама изабрани су нови наставници у звања и то: Петар Михајловић-Бицили, професор опште историје новоросијког универзитета за хонорарног професора историје средњег и старог века (7. маја), Николај Љвович-Окуњев, за хонорарног професора археологије (15. маја), др Светомир Ристић, професор гимназијеу Београду, за ванредног професора историје философије и логике (2. јуна), др Грго Новак, професор гимназије у Сплиту, за доцента историје средњег века (2. јула). Николај Михајлович-Бубнов, изабран је за хонорарног професора нове историје и помоћних историјскиих наука, док је др Павле Чубриловић изабран за доцента педагогије и етике. Последња два професора нису ступила на дужност у Скопљу, због ангажовања на љубљансокм Универзитету и политичком нагажовању Чубриловића (изабран за посланика). Укратко, при оснивању Факултета изабрано је 2 редовних, 2 ванредних, 3 доцента и 3 хонорарних професора.

Због немања адекватног простора, одлучено је да приземље Учитљске школе привремено користи Филозофски факултет, док би преостала два остала Учитељској школи, за коју је била планирана нова зграда (тада у изградњи) на кеју „13. Октобар“ (данас кеј Димитар Влахов, лева обала Вардара), а која ће на крају, одлуком Министарства просвете од 7. јула 1921. године бити додељена Факултету.Ова прва наменска зграда Филозофског факултета биће њен дом све до земљотреса 1963. године.

Савет факултета је своју први седницу у Скопљу одржао 1. новембра 1920. године. Било је предвиђено да упис почне већ 15. новембра, али је он почео 21. новембра 1920. У објави, којом су се званично позивали заинтересовани за упис првог семестра, стајало је да ће се предавати „књижевност, лингвистика, историја, философија и педагогија“, што јасно говори да нису све катедре, наведене у Уредби министарства просвете, биле попуњене адекватним предавачима. Касније су именовани наставници за немачки језик и књижевност (1920/21), француски језик и књижевност (1924), као и упоредну књужевност (1926), чиме је је Факултет у Скопљу уједначен са хуманистичким групама Филозофског факултета у Београду.

У току отклањања свих препрека, недостатака и недоречености саме Уредбе, Савет факултета је универтитетском Савету предложио (22. новембра), да би у Скопљу требало отворити и катедре за оријенталне језике, као и катедру за арбанашки језик.Нажалост, ова замисао, као и замисао о отварању катедри са природним наукама, али и новог Правног факултета, чиме би се оформио прави Универзитет у Скопљу, нису никада остварени у међуратном периоду.

Уписивање првих студената (22 или  21, од којих 11 женских и 10 мушких) завршено је до 11. децембра. У периоду 16-20. децембра одржана су уводна предавања, а од 20. децембра 1920. почела су редовна предавања и вежбања са студентима, чиме је Филозофски факултет у Скопљу суштински започео свој рад.

Табела 1. – Бројно стање ученика и наставника по годинама:

Овај значајан догађај оснивања и почетак рада Филозофског факултета у Скопљу (2. Фебруар – 20. децембар 1920.) означава и почетак рада првог модерног факултета на тлу данашње С. Македоније,најстаријег између Београда и Атине, по чему се убраја у један од најстаријих на Балкану. Осим по старости и утемељењу академске традиције у старој српској престоници Душановог царства, Филозофски факултет је истовремено постао центар науке, музеологије, библиотекарства, музикологије, народног просвећивања, задужбинарства, уметности и историје уметности, етнологије, зоологије, медицине итд.

(Наставиће се)

Милош Стојковић,

Српски културно информативни центар Спона– Скопље

Литература:

• Георгиевски, Петре, Осумдесет и пет години дејност на филозофскиот факултет во Скопје, Годишен зборник на Филозофски факултет на Универзитет „Св. Кирил и Медодиј“ Скопје, книга 58, стр. XIII-XXVII, Скопје 2005.
• Петреска, Даринка, Филозофски факултет во Скопје од 1920 година, Филозофски факултет во Скопје стр. 17-32, Скопје 2006.
• Сланкаменац, Првош, Филозофски факултет у Скопљу 1920-1930, Годишњак Скопског Филозофског факултета, I, Филозофски факултет, Скопље 1930.
• Споменица двадесетпетогодишњице ослобођења Јужне Србије, Филозофски факултет, стр. 947-949, Скопље 1937.

•