У личној карти записано нам је име и презиме, у породичним причама чувамо сећања на чукунбабе и чукундеде које никада нисмо упознали, а у ДНК носимо запис о онима који су чак и за пажљиве породичне родословце изгубљени у магли векова.
Различите анализе ДНК које се годинама раде на Биолошком факултету Универзитета у Београду спајају нас тако са прецима из првих векова нове ере и дају нам податак о томе где су се они у то време налазили. Доцент др Милица Кецкаревић Марковић са Катедре за биохемију и молекуларну биологију објашњава за „Политику” да постоје три врсте анализа које се раде у њиховом Центру за форензичку и примењену молекуларну генетику, а помоћу којих се утврђује нечије порекло, и то и по мушкој и по женској линији.
– Радимо анализе ипсилон хромозома, митохондријске ДНК и анализе на аутозомним хромозомима. Анализе на ипсилон хромозому везане су за тај један хромозом који постоји само код мушкараца, наслеђује се са оца на сина и практично се не мења. Зато можемо генерацијама да испратимо његово порекло. Митохондријску ДНК поседују и мушкарци и жене, али се она увек наслеђује преко мајке, па тако можемо да пратимо женску линију генерацијама уназад. При чему се, као и код ипсилон хромозома, митохондријска ДНК не мења значајно из генерације у генерацију. Коначно, трећи тип је анализа целокупне ДНК и она је базирана на анализи око 150 варијанти у секвенци ДНК једра. На основу тог налаза можете да добијете резултате да ли сте, на пример, европског, афричког или азијског порекла – појашњава доц. др Кецкаревић Марковић.
Она напомиње да се са сваком генерацијом уназад број предака експоненцијално повећава (наши мајка и отац, па затим отац и мајка наше мајке и нашег оца, па потом отац и мајка нашег деде са очеве и оног са мајчине стране и отац и мајка бабе са мајчине и са очеве стране…), па је број предака огроман, али само од једног од њих мушкарци наслеђују ипсилон хромозом, па се тако прати непрекинута мушка линија, а само од једне преткиње наслеђује се митохондријска ДНК, па се тако прати непрекинута женска линија.
– Из анализа ипсилон хромозома и митохондријске ДНК утврђујемо припадност одговарајућој хаплогрупи. При томе, када причамо о ипсилон хромозомима, грана хаплогрупе која је најчешћа у популацији Србије стара је 1.800 година. Настала је када још није ни било помена о словенским народима које познајемо данас, а који су се касније населили на тлу Балкана и између осталог чине данашњу популацију Србије. Има неколико хаплогрупа које су најчешће на просторима наше земље, па када добијемо резултате којој групи ми припадамо, можемо да упоредимо с тим колико је она честа, на којим се просторима јавља… На основу тога можемо да претпоставимо, у ствари, где је један од наших предака био у време када су се формирали народи. Тридесет до четрдесет одсто популације наше земље има ту једну хаплогрупу, а код оних који је имају, то је потврда да је само један од хиљада његових предака вероватно дошао са Словенима на тло Балкана у периоду када су се они досељавали на ово подручје – објашњава доц. др Кецкаревић Марковић.
Што се тиче народа на овим просторима, наша саговорница напомиње да су заступљености хаплогрупа карактеристичних за ово подручје мање-више сличне, а да су разлике у учесталости повезане са мешањем популација и локалним миграцијама. То би значило, у ствари, да нам је порекло слично или веома блиско. Такође, у анализама ипсилон хромозома нема упоришта за теорију да је пет векова под отоманском влашћу утицало на промену у структури становништва јер нема присуства хаплогрупа које би на то указивале, напомиње Милица Кецкаревић Марковић.
У својим истраживањима научници анализирају присуство хаплогрупа код различитих особа како би се у збиру видело како су се кретале људске популације у праисторији, у време пре формирања народа, објашњава наша саговорница. Даље се истражује како су се раздвајале популације и како су се после у оквиру тих популација кретали људи, како су се мешали и слично.
– На основу анализа ипсилон и митохондријске ДНК потврђено је да су људи отишли из Африке и населили Европу и Азију, а преко Азије Аустралију и Америку. Што се тиче наше лабораторије и анализа које овде радимо, резултате до којих долазимо анализирајући ДНК материјал људи с овог простора – продубљујемо. Што се тиче ипсилон хромозома, хоћемо да дођемо до неке новије историје кретања, да пронађемо када су формиране нове гране у тим хаплогрупама које још до сада нису нигде утврђене – каже доц. др Кецкаревић Марковић.
Додаје и да се у лабораторији Биолошког факултета испитивања порекла раде већ 20 година, али да је методологија напредовала и обим анализа порастао у последњих петнаестак.
– Наша интересовања су се усмерила на хуману идентификацију, која између осталог укључује и анализе порекла. Последњих пет година сарађујемо у научним истраживањима са Друштвом српских родословаца „Порекло”, где се прати распрострањеност ипсилон хаплогрупа Срба са територије Балкана. Друштво чини велики број ентузијаста који сакупљају демографске и етнолошке податке, који се затим проверавају анализама ипсилон хромозома које се раде на Биолошком факултету – каже доцент др Милица Кецкаревић Марковић.
Оригинални текст: Политика
