У Галерији САНУ је отворена изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина”, чија је ауторка Александра Давидов Темерински.
Два су битна догађаја довела до тога да се одржи ова поставка, чији су организатори САНУ и Републички завод за заштиту споменика културе, и која ће до 23. фебруара трајати у поменутом излагачком простору.
Како је саопштено медијима, недавно су окончани конзерваторски радови на целокупном зидном сликарству Грачанице, а што је изведено у организацији Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд, институције која је 2022. године обележила 75 година рада и тај чин представља завршницу обележавања те значајне годишњице. Такође, 2021. године навршило се пуних седам столећа од завршетка осликавања Грачанице и важне епохе српске средњовековне историје – четири деценије дуге владавине краља Милутина (1282–1321), који је преминуо ускоро по завршетку осликавања своје последње цркве.
– Последња велика кампања радова на конзервацији и рестаурацији сликарства унутар Грачанице трајала је од 2010. до 2018. године и управо је околност да је тај велики посао завршен била и полазна тачка за моје размишљање о овом подухвату, уз прошлогодишњих седам векова од њеног осликавања – каже за наш лист Александра Давидов Темерински.
Будући да је естетске вредности архитектуре и сликарства Грачанице могуће представити само посредно у једној галерији, пошто је цркву физички немогуће преселити, највећи део изложеног материјала чине принтови сликарства и архитектуре великих димензија, уз допринос нових технологија. Представљање тродимензионалне архитектуре, која је изванредна и готово нетакнута очувана, додаје наша саговорница, посебан је изазов, па ће видео-анимација изградње једне од најзначајнијих средњовековних задужбина омогућити посетиоцима да стекну увид у процес изградње, односно у елементе грађевине и њену конструкцију. Нешто касније дозидана спољна припрата приказана је сасвим сумарно, у складу са степеном очуваности њеног првобитног изгледа и њеним естетским дометима.22
Када је реч о грачаничком сликарству из времена краља Милутина, иако околност да је реч о посредном представљању може изгледати као недостатак, оно се може испоставити и као предност будући да ће публика бити у прилици да из непосредне близине посматра композиције великих формата, у неким случајевима у размери 1:1.
Концепт изложбе подразумевао је представљање живописа према просторним целинама цркве: од припрате, коју је било могуће реконструисати у извесној мери, до наоса и олтарског простора, уз посебно осмишљену галерију „портрета”. Приликом избора композиција и појединачних фигура тежиште је било на најбоље очуваним, ликовно и историјски највреднијим композицијама и појединачним фигурама.
– Сада се, након детаљне обнове, живопис у цркви, који је јединствен, може видети на далеко јаснији, бољи и упечатљивији начин. Сагледавању целине, коју сам желела да прикажем у историјско-уметничком контексту, допринеће и презентација унутрашњости цркве базирана на виртуелној реалности, биће то виртуелна шетња кроз Грачаницу, док су конзерваторски радови на сликарству илустровани и документарним филмом, а за шта су заслужни наши сарадници и пријатељи из Фондације „Благо” – истиче ауторка поставке.
Изложба је реализована уз покровитељство Министарства културе Републике Србије и Секретаријата за културу града Београда.
