Епископ немањићке светиње, манастира Ђурђеви ступови у Беранама, владика Методије (Остојић), устоличен 26. октобра, кога је у трон увео Његова светост патријарх српски господин Порфирије, као другог епископа обновљене, након три и по века, Епархије будимљанско-никшићке (2001), и осамсто година од оснивања те епископије од стране Светог Саве, један је од наследника игумана Никодима (Зечевића).
Архимандрит Никодим (Зечевић), игуман манастира Ђурђеви ступови у Беранама од 1850. до почетка 1862. године, био је један од истакнутих првака племена Васојевића. Његов братственик и племеник, чувени Мојсије Зечевић, запазивши га као врло бистрог и интелигентног младића, довео га је себи у манастир, где је стекао основно образовање. Након тога упутио га је у Србију на даље школовање код београдског митрополита Петра Јовановића. По завршетку богословије Никодим се аћа у Васојевиће и преузима духовно вођство над племеном након смрти игумана Мојсија, нарочито се ангажујући на успостављању органа власти и посебно се заузимајући око сређивања братственичких сукоба, спречавајући насилничке поступке Васојевића према другоплеменицима и иноверницима.
Игуман Никодим одржавао је присне везе са Србијом, постигавши јула 1858. године договор о школовању васојевићких младића, када их је, потајно, уз оружану пратњу, довео у Србију. Том приликом издејствовао је од српске владе и знатну новчану помоћ за васојевићке устанике. Био је храбар борац против Турака, нарочито у боју на Полици против војске Хасан-ефендије. Академик Миомир Дашић за њега каже: „Истакао се као црквени и народни првак трудећи се да настави велико Мојсијево дело, али су се услови у међувремену променили, па ће он остати у сени националних идеја свога учитеља”.
У манастиру Ђурђеви ступови још од 1857. године почели су да функционишу војно-управни и судски органи. На челу народног суда био је управо игуман Никодим. Сукобио се с војводом Миљаном Вуковим због његовог мешања у црквене послове, као и с младим црногорским књазом Николом, који није уважавао одвајање духовне од световне власти, што је урадио његов претходник књаз Данило. У немилости самог књаза био је и митрополит црногорски Никанор (Ивановић), који је протеран у Русију, а потом је отишао у Италију, где је и умро. Сахрањен је у Трсту у православној цркви Светог Спиридона.
Почетком 1862. године, под великим притиском књаза Николе и васојевићког војводе Миљана Вукова, а по братском савету митрополита Илариона (Рогановића), игуман Никодим је напустио Ђурђеве ступове и отишао у Крагујевац, а потом у манастир Студеницу, где је умро 1869. године, након седам година тиховања у молитвама. Гроб му се налази уз саме зидине манастира Студеница.
Милутин Осмајлић, (Политика)
Београд
Насловна Манастир Ђурђеви ступови у Беранама (Фото Википедија)
