Овог 5. октобра навршава се 93. годишњица од мучког убиства ђенерала Војске Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Михаила Ковачевића у Штипу. Ђенерала Ковачевићасу убили припадници бугарске терористичке организације ВМРО са седиштем у Софији и Горњој Џумаји (данашњи Благоевград), на чијем челу се тада налазио каснији верни савезник Мусолинија и Хитлера, Иван „Ванчо“ Михаилов.
Ђенерал Михаило Ковачевић
Ђенерал Михаиловић је својим националним радом на свим пољима, скренуо пажњу вођства ВМРО-а, које је настојало да атентатима, саботажама и терором изазову репресије краљевских власти и тиме ооправдају мешање великих сила у тзв „македонско питање“, односно издејствују добијање мандата пораженој Бугарској за „пацификацију“ дела Јужне Србије или Вардарске Маћедоније, за коју је бугарска пропаганда увек тврдила да је насељена искључиво Бугарима.Ђенерал М. Ковачевић својимрадом на народном просвећивању, чувању немирне границе, помоћи ненаоружаним сељанима Брегалничке области да се изборе са агресивним упадиматерористичких чета из Бугарске, наметнуо као популарни национални радник, стекавши велике симпатије Штипа и читаве Брегалничке области, иствремено поставши велика сметња ВМРО-у и његовим плановима. Смртна „пресуда“ била је донета, требало ју је само спровести.
Ко је био Ђенерал Михаило Ковачевић
Ђенерал Михаило Ковачевић рођен је 14. јуна 1878 у Рибници код Мионице. Његов отац је био рођени брат министра Љубомира Ковачевића. Завршио је Нижу војну академију (1896—1899) после чега је произведен у чин пешадијског потпоручника.
Велики мининг у Струмици 1927. против убиства ђенерала Ковачевића
У Балканским ратовима се борио као командир I чете I батаљона XIX пешадијског пука I позива и I батаљона VIII пешадијског пука II позива. Године 1913. Бугари су га заробили код Криве Паланке, док је бранио свој положај, али је успео да се спасе.
Женска радничка домаћинска школа у Штипу
На почетку Првог светског рата је учествовао у операцијама Шумадијске дивизије, а након повлачења српске војске на Крф, учествовао је на Солунском фронту, у оквиру Тимочке (1916) и Шумадијске дивизије (1917), као помоћник команданта пука. Био је командант Другог пешадијског пука Моравске дивизије (чувеног Гвозденог пука) од 11. маја до 23. децембра 1918, који је учествовао у борбама за ослобођење Краљевине Србије. На првом Свејугословенском Соколском сабору у Новом Саду 1919. године је изабран за референта и одборника Војно-техничког одбора. Након рата је обављао низ значајних функција у војсци.
Један од ухапшених атентатора Благој Кралев
Године 1920. је унапређен у чин пуковника и пребачен је у Скопље, за команданта 20. пешадијског пука. Од новембра 1922. године обављао је дужност команданта пешадијске бригаде Вардарске дивизијске области, због чега је прекомандован у град Штип. И ако није имао адекватно војно образовање, као трупни официр је 1. децембра 1925. у Штипу унапређен у чин бригадног ђенерала. У Штипу је његовим залагањем основан Официрски дом за цео штипски гарнизон и Брегалничку бригаду.
Краљ Александар Карађорђевић у посети Штипу 1924. године
На иницијативу управо ђенерала Ковачевића покренуто је подизање централне војне спомен костурнице са капелом, у чијој крипти су сахрањени остаци преко 6.000 српски војника страдалих у борбама на Брегалници, Овчем, Јежевом и Калиматском пољу током Другог балканског рата и чувене Брегалничке битке 1913. године. Спомен костурница са капелом налазила се на брду Каленица изнад Штипа, а пројектовао ју је чувени Иван Мештровић, док је фрескописе израдио Крсто Хадегушић. Завршетак изградње спомен капеле, коју је лично иницирао, ђенерал Ковачевић није дочекао, пошто је освештана тек 1928. године. Капела и костурница су миниране и уништене од стране бугарске војске 1941. г, да би после рата нова комунистичка власт на том месту подигла метереолошку станицу, а кости побацала на оближњу депонију. Метео станица се још увек налази на истом месту, али је захваљујући г-дину Бори Ристићу из Скопља и „Удружењу за заштиту и очување српских споменика у Македонији“ 2015. г. постављена спомен плоча недалеко од места старе капеле.
Протестни митинг у Струги 1927. године
Поред ове веће у самом Штипу налазила се мања споемен капела са костурницом, познатија као Сењак. И ова костурница је срушена и на њеном месту се данас налази пијаца.
Дуго је био начелник Сокола у Штипу, као и „Удружења против бугарских бандита“, коју су чинили бивши српски четници и локални добровољци (контрачете) које су се бориле за сузбијање упада чета ВМРО-а из Бугарске. Доста је радио на просвећивању народа у Јужној Србији и заштити његових националних интереса.
Сахрана ђенерала Михаила Ковачевића у Београду 1927. године
Био је ожењен Зорком (рођеном Радичевић). Заједно су основали Фонд за помоћ сиромашној деци. Она је у Штипу била председница, иначе, врло активног Кола српских сестара. Основала је и водила Женску радничку (домаћинску) школу са 60 полазница.
Мучки атентат терориста ВМРО-а
Због велике популарности, у Штипу га је из заседе убила тројка атентатора ВМРО-а Ипократ Развигоров, Илија Лилинков и Благој Кралев, 5. октобра 1927. године. Пошто је погођен испред своје куће, преко пута цркве Светог Николе, са три револверска метка, два у главу и један у срце, остао је на месту мртав. Његова погибија и сахрана широм земље су наишли на велике осуде и претворене су у политичке манифестације. Свечани спровод његових посмртних остатака, возом од Штипа преко Велеса, Скопља, Куманова и Ниша до Београда је трајао следећа два дана.
Један од атентатора, Благоја Кралев је ухваћен 8. октобрау једној од пећина код места Радовиша, близу села Калузлија и касније осужен на смрт и стрељан. Друга двојица атентатора Развигоров и Лилинков су се крили на планини Пљачковици, али су били откривени и после пружања отпора убијени су, док су по неким наводима извршили самоубиство.
Одмах по атентату, на седници Општинског одбора Штипа одлучено је да највећи трг у том граду, код пијаце код Шедрвана понесу име убијеног ђенерала Ковачевића. На тргу је подигнут споменик, а на месту погибије је постављена спомен плоча, које су уништили Бугари за време Другог светског рата.
Струга 1927. године
За свој рад и војевањее одликован је многобројним домаћим и страним одликовањима за храброст. Носилац је Карађорђеве звезде IV степена, Споменице за долазак на престо краља Петра I (1903), Медаље за војничке врлине, Сребрне медаље за храброст, Медаље за храброст, Златне медаље за храброст, Карађорђеве звезде с мачевима IV степена, Сребрне медаље за ревносну службу, Албанске споменице, Ордена Белог орла, Оредена Светог Саве IV и III реда, Француског ратног крста дивизијског ранга, Чехословачког великог крста.
Милош Стојковић, КГ5,
Српски културно информативни центар СПОНА Скопље
Извори:
Википедија – https://sr.wikipedia.org/sr-ec/ Михаило_Ковачевић
Активна Култура – https://www.facebook.com/%D0%90%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0-379870679249459/
