Фудбалски клуб и спортското друштво Работнички једна је од највећих дебармалских и скопских легенди, чија слава траје све до данас. Колико много страсти, навијања и љубави је исказано према овом клубу, који је оставио неизбрисиве трагове у спортском животу Скопља, пред, у НОБ и после Другог светског рата.
Будући да ће касније постати железничко спортско друштво Работнички, ових дана (2019.) пред Нову годину, обележава се јубилеј ЖСД Работнички, под карактеристичним насловом „80+ година од формирања спортског друштва Работнички“, подсећа у тексту „Нове Македоније“, хроничар Данило Коцевски. Заправо и при самом формирању клуба пре рата, именуван је као „спортско друштво“ што је једно шире ангажовање младих у спорту.
Наслов јубилеја је симболичан, јер су клуб и спортско друштво формирани 1937. године, а од тада је прошло више од осамдесет година. Све то говори да је дебармалски дух био врло богат, тако што се разгранавао у више праваца, од којих је спорт заузимао (и заузима) значајно место.
Из тог позитивног, колективног дебармалског духа развили су се и други спортови и делатности. Према више усмених казивања, записа и књига, (текстови Славка Матовског, Ивка Панговског, Ристе Стефановског и других), у Дебар Мали, формираној негде после 1922/23. године, имало је много пољанчића погодних за играње фудбала. И данас, ако питате најстарије дебармалце, рећи ће вам да су постојали велики простори са насадима поврћа, а и они су били познати баштовани. На великом броју пољанчића, који су налазили међу баштама, играло се крпењачама или гуменим лоптама, а та страст за фудбалом оставила је трајни белег житеља овог краја. Да не заборавимо да је у Дебар Мали споменик фудбалској лопти и првој утакмици из 1909. година. Тамо су постојала и прва фудбалска игралишта Грађанског и ССК-а.
Кажу да је тешко да се утврди ко је први пласирао идеју за формирање фудбалског клуба, али је несумњива чињеница да велике заслуге за стварање клуба Раднички (прво име Работничког) има легендарни револуционар Дане Крапчев, кој и је и сам живео у Дебар Мали. Сматрао је да је добро за револуционарни покрет, да се млади укључе и да организују таква спортска друштва. Током 1935. и 1936. године формиране су малске екипе, како наводе хроничари, под разним именима: Јадран, Волга, Соко и др. У пролеће 1937. године већ су прављени озбиљни покушаји да се формира фудбалски клуб, за који се рачунало да ће бити озбиљна конкуренција постојећим скопским клубовима, и да ће имати „највернију публику“, то је било сигурно.
А где ће се дискутовати о фудбалу, ако не у кафани. Поред „Идадије“, биле су још две кафане које су сматрале једном врстом „друштвених окупљања“ младих.
Играчи и симпатизери пред кафаном „Нада“ у којој је основан „Работнички“
То су биле кафане „Нада“, чији власник је био Трајко Георгиевски-Ћорот, и кафана „Јавор“ Радомира Вукићевића. Сматра се да је у просторијама кафане (или крчме) „Нада“ основан клуб Раднички. Но то оснивање није било тако једноставно. Власти су будно пратиле шта се и како ради и формира у Дебар Мали. Предлог да клубот зове Раднички био је донесен на састанку одржаном у соби где је живео Дане Крапчев (код породице Саздов) и одмах је био прихваћен, јер су основачи потицали из радничких фамилија. А боја дресова, каква је требало да биде боја дресова? И о томе су присутни били једногласни – боја је требало да буде црвена! Но да би клуб био регистрован, постојало је више надлежних органа који су требали да дају сагласност. Први надлежан орган било је Министарство за физичко васпитање у Београду, а претходна сагласност требало је да се да се добије од управе Вардарске бановине у Скољу, али и Скопског фудбалског подсавеза. Под овај подсавез потпадао је фудбал који се играо у целој Вардарској бановини.
Изненађујуће је било што су надлежни прихватили име Раднички, али не и црвену боју дресова. Црна боја је била одређена за дресове клуба. Но дебармалци су и ту показали велику довитљивост.
Екипа „Работнички“ пред утакмицу са „Олимпијом 1937. године
Настапали су у дресовима тамноцрвене, вишњове боје, налик црној. Тако је клуб добио званично име „Спортски клуб Раднички – Скопље“. Седиште клуба било је у Дебар Мали. Један од хроничара клуба Работнички овако пластично описује оснивачку скупштину: „Оснивачка скупштина клуба била је одржана друге половине 1937. године… у кафани Трајка Георгиевског-Ћоре, једне недељног преподнева, а били су окупљени у башти кафане, у сенци под вињагом. Може да се закључи да је то било августа или септембра месеца.
Било је присутно 30-40 лица, међу њима су били и играчи, а имало је и неких виђених грађана, као и представника других фудбалских клубова у граду“. Као оснивачи водили су се Александар Танев (председник) и виђени грађани из Дебар Мале, Благоја Јовановски и Дамјан Жантев. Просторије кафане „Нада“ у једном периоду служиле су као свлачионице. Од јула 1945. године преименује се као „Фискултурно синдикално друштво Работнички“. Ово је део богате историје спортског друштва Работнички, за коју ће касније, посебне заслуге имати и Железницата када ће се (од 1949. године) водити као Железничко спортско друштво (ЖСД), којеје имало и бициклистички, мачевалачки, шаховски и друге друге клубове и друштва са богатим активностима.
