Станко Караман је рођен 8. децембра 1889. године у Сарајеву у тадашњој Аустроугарској и потиче из угледне српске породице. Гимназију је завршио у родном Сарајеву, а студије природних наука почео је на универзитетима у Загребу и Напуљу. Након прекида за време Првог светског рата, студије наставља у Загребу, где је дипломирао 1920, а следеће 1921. и докторирао. Враћа се у Скопље где ради на „Институту за сузбијање тропских болести“ (касније „Хигијенски завод“) и Тропском институту.
Зоолошко одељење Музеја Јужне Србије у Скопљу формирано је на његову иницијативу, 1926. године, а обухватало је Зоолошку башту и једну скромну зоолошку поставку, што су претече данашњег Зоолошког врта и Природнонаучног музеја Македоније у Скопљу. Након што је 1926. премештен у Централни Хигијенски завод у Београду, напушта здравствену службу и враћа се у Скопље, у Зоолошки музеј, где до почетка рата развија богату музејску и научну делатност.
Покретач је музејског часописа „Analles“ 1939. који је до почетка рата изашао у седам бројева. Његово име се појављује и у међународним часописима.
Избијањем Другог светског рата, музеј привремено престаје са радом и др Караман напушта Скопље. Са породицом одлази у Крагујевац и Смедерево. Након рата радио је у Биолошком институту у Дубровнику, а у Скопље се вратио тек 1952. укључивши се у све активности Музеја који је основао. Са др Петром Икономовим покреће издавање музејских часописа „Acta“ и „Fragmenta balkanica“. Објавио је преко 120 научних радова који се баве класификацијом риба, птица, гмизаваца, описавши више од 60 врста и подврста. Умире 17. маја 1959. у Скопљу, где је и сахрањен. Био је ожењен др Зором Р. Караман, а синови Гордан и Младен били су такође познати биолози.
Оснивач Зоолошког одељења Музеја Јужне Србије у Скопљу
Када је оснивао Зоолошки музеј, др Караман је имао јасну визију да то треба да буде институција у којој ће се одвијати, организовано и систематски, колекционарска, издавачка и изложбена делатност у функцији подизања образовања. Од оснивања па све до 1941. је једини научни радник, са само једним препаратором и једним техничкоим лицем.
У почетку смештен у тадашњем Просветном дому, Музеј касније започиње свој живот у садашњем градском парку, обухватајући простор од четири хектара, а који је проширен тек 1965. У том периоду је заслугом др Карамана проширен стари Градски парк „Идадија“, прављен још почетком 20. века у тзв. „француском стилу и Скопље добија нових 120 хектара парковског простора.
Као и у случају проширења Градског парка, Зоолошким одељењем Музеја Јужне Србије, са сопственим зоолошком баштом и музејом управљало је и помагало Градско поглаварство, које је по одлуци од 24. фебруара 1930. године наменило 50.000 динара за зидање наменске зграде за смештај животиња, што је данашњи Зоолошки врт у Скопљу и Природнонаучни музеј Македоније.
Научни рад на проучавању биосфере Вардарске Македоније
У Скопље и простор Вардарске Македоније Станко Караман долази 1922. и активно се бави теренским проучавањем инсеката, посебно ларви и комараца, али и других животиња. Иако је први боравак био кратак, др. Караман је ипак успео да прикупи и проучи довољно материјала за објављивање свог првог значајног рада – „Допринос херпетофауни у Македонији“. Следећи, дужи боравак, био је већ 1923. На позив Одељења за хигијену тадашњег Министарства народног здравља, др. Караман проводи шест месеци у проучавању маларијских комараца у циљу искорењивања маларије и цревних болести (хелминитиса) у Македонији, посебно у доњим токовима Вардара и Брегалнице.
Проучавао је и рибе, гмизавце, водоземце, а од сисара слепе мишеве. Највећи део истраживања посветио је слатководним раковима из реда ракушаца (Amphipoda) и мокрица (Isopoda). Први је у Југославији почео истраживање слатководне фауне, као и подземних вода и пећина.
Описао је шездесет нових, до сада непознатих врста и нижих облика риба и око 150 нових родова, врста и других облика слатководних ракова, углавном ендемичних. Тридесетак је врста, њему у част, названо његовим именом: рак Niphargus stygius karamani, лажиштипавац Microchthonius karamani, паук Macedoniella karamani. Док је радио у Зоолоошком институту у Загребу проучавао је и жаришта маларије у Далмацији, установио седам врста комараца и описао је како их убити.
Др Караман је током 1950-их учествовао у покретању гласила Природнонаучног музеја у Скопљу: Acta Musei Macedonici scientiarum naturalium и Fragmenta Balcanica, те тамошњег Завода за рибарство Изданија и Folia Balcanica, а посвећено му је издање часописа Изданија (Зборник на трудови посветен на др Станко Л. Караман; 1960, 2).
Милош Стојковић,
МА историчар
